Nemojte da dozvolite da izlečiva bolest postane hronična. Centralnu laboratoriju organizma možete uspešno da regenerišete uz malo napora
Uloga jetre je od izuzetnog značaja: odgovorna je ne samo za varenje hrane već i za eliminaciju otrova iz tela. U isto vreme skladišti energiju i štiti nas od infekcija, pa bi o ovom vitalnom organu svakako trebalo da povedemo više računa. Redovne kontrole, koje podrazumevaju laboratorijske analize krvi i UZ, trebalo bi, čak i ako ne osećate tegobe, da obavljate bar jednom godišnje. Ne mislite da je ovaj savet suvišan jer su gastroenterolozi utvrdili da 20 odsto populacije ima veću količinu masti u jetri, bez obzira na pol i godište i bez obzira na to da li neko konzumira alkohol ili ne. Odatle sve počinje - ukoliko se poremećaj ne registruje i pravilno ne tretira, mogli bi da završite sa dijagnozom ciroze (kao alkoholičari) ili karcinoma jetre!
- Ako se prepozna i leči u ranom stadijumu, moguće je zaustaviti napredovanje masne bolesti jetre, tj. smanjiti količinu masti u jetri - poručuje prof. dr Tamara Milovanović, specijalista interne medicine, gastroenterolog i hepatolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Da li je normalna samo ona jetra koja nema masti? - Normalna jetra sadrži malo ili nimalo masti. Međutim, kad masnoće čine više od pet 5 do 10 odsto težine jetre, moguće je da pacijent ima alkoholnu ili nealkoholnu bolest jetre, a u nekim slučajevima to može da dovede do ozbiljnih komplikacija.
Šta one pretpostavljaju? - Uz mogući razvoj ciroze i karcinoma, masna jetra uvećava rizik i za druga ozbiljna oboljenja. Recimo, ko je već oboleo od šećerne bolesti, uz masnu jetru kod njega se uvećava rizik za razvoj srčanih problema. Registruju se visok krvni pritisak i bolesti bubrega.
LAKA DIJAGNOSTIKA Kako se oboljenje dijagnostikuje? - Lako se prepoznaje UZ pregledom abdomena: ako jetra sadrži veće količine masti, biće svetla. Isto tako, masna bolest jetre se može ustanoviti na osnovu poremećaja nalaza jetre iz krvi, a nakon isključenja virusnih ili autoimunih bolesti.
Da li je to sve? - Ako su prethodni nalazi pozitivni, potrebno je da se urade dodatni pregledi kako bi se odredio stadijum bolesti. To podrazumeva posebne laboratorijske analize: tranzijentnu elastografiju, preciznu neinvazivnu dijagnostiku za određivanje stepena fibroze jetre, uz biohemijske markere, koji daju tačne podatke o sadržaju masti.
Koje stadijume bolesti registrujete? - Rani stadijumi gotovo da ne dovode do pojave bilo kakvih simptoma, pa ljudi nisu ni svesni prisustva masnog oboljenja jetre. Zato je i važno da se oboljenje prepozna i leči, da se ne dijagnostikuje slučajno, prilikom laboratorijskog pregleda krvi ili UZ pregleda iz drugih razloga.
Šta može da se dogodi ako zakasnimo sa pregledom? - Konstantna upala dovodi do fibroze, pojave ožiljaka u jetri, ali ovaj važan organ još uvek može normalno da radi. Najozbiljniji stadijum je ciroza. Godine provedene s masnom jetrom čine da jetra postane čvornovata, tvrda, da počne da se smanjuje. Takva oštećenja su trajna, a moguć je i razvoj karcinoma.
PROMENITE LOŠE NAVIKE Kako prepoznajemo cirozu? - Simptomi su izraženiji, koža i vidljive sluznice žute, a pacijenti mogu da osećaju i svrab, otiču im trbuh i noge. Ponekad imaju krvave stolice, povraćaju krv, prisutan je poremećaj svesti.
Kako se leči? - Dobro je što većina neće razviti ove simptome, a promena životnih navika može da bude od velike koristi. Dalje pogoršanje može da se spreči i terapijom. Ujedno se savetuje terapija za pridružena oboljenja, posebno za dijabetes i kardiovaskularne bolesti.
Šta još savetujete? - Gubitak telesne težine od 10 odsto utiče na smanjenje sadržaja masti u jetri. Treba da bude postepen, ne više od 1,6 kg nedeljno. Poželjan je balansirni unos voća, povrća, ugljenih hidrata i belančevina, tj. manji unos masti, soli, koncentrovanih šećera.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
