Rapidno raste broj ljudi sa prekomernom težinom, a ako se taj neslavni trend nastavi do 2025. godine, više od polovine planete biće gojazno, upozoravaju stručnjaci.
Ni naša zemlja nije izuzetak. Statistika pokazuje da je čak 54 odsto građana predgojazno i gojazno. Prekomerna težina nije samo estetski i zdravstveni već i politički problem.
Zato je uloga države jedna od odlučujućih da se fenomeni korporacija koje prodaju nezdravu hranu pod sloganima “slobodnog izbora” kontrolišu.
Populacija smo koja ne praktikuje da na dnevnom meniju ima preporučenih pet porcija voća i povrća, ribu barem dva puta nedeljno, dovoljnu količinu tečnosti. Ono što beleži Studija o ishrani u Srbiji je u najmanju ruku zabrinjavajuće. Prevelika količina ugljenih hidrata i šećera u skoro svakom obroku, a dominantna je i upotreba belog brašna.
Nutricionisti kažu da su ne samo loše navike u ishrani već i dezinformacije o nutritivnim i kalorijskim vrednostima pojedinih namirnica uzročnici gojaznosti.
- Ljudi su shvatili na primer da su lešnici, orasi, bademi, suvo voće zdravi, a nisu svesni da je to ujedno i visokokalorično pa taj kalorijski nivo često bude jako visok čak i sa zdravim izborom namirnica. Izgrickati 50 grama miksa tog voća je ručak to nije količinski mnogo i može imati do 400 kalorija što je jedan ozbiljan obrok - kaže nutricionista Jovana Sreić.
Nezdrave navike vode u brojna oboljenja upozoravaju lekari. Takozvana stomačna gojaznost ukazuje na dijabetes, bolesti arteroskloroze, infarkt, šlog, masnu nealkoholnu jetru, neplodnost i različite kancere.
- Gojaznost korakteriše višag insulina hormona hiperinsulizam koji pokreće kancerogenonezu i nastanak raka. Insulin se uvek luči kada jedemo nešto slatko ili belo brašna dolazi do skokova insulina - kaže dr Vesna Srećković, internista.
Gojaznost je lični, zdravstveni ali i politički problem. Miša Đurković koji se bavio tim fenomenom, koren problema vidi u odstupanjima od standardnih veličina porcija hrane u restoranima, bioskopskih i avionskih sedišta i liftova, a sve pod izgovorom slobodnog izbora. Tome dodaje i podatak da su vlasnici kompanija koje propagiraju nezdravu hranu,vlasnici farmaceutskih kompanija pa čak i barijatrijske hirurgije.
- Jedna vrsta društvenog, državnog i političkog parteletarizma je neophodna da spreči da korporacije manipulišu ljudima i stimulišu njihovu proždrljivost. Priča o gojaznosti i hrani doživljava istu vrstu tretmana kao i duvana sezdesetih i sve je veći broj glasova koji traže ozbiljno delovanje države koje će suzbijati takvo delovanje korporacija. Uvedite već i prinudno mere kako bi se sprečili troškovi koje već imaju zapadna društva za lečenje ljudi - kaže Miša Đurković iz Instituta za evropske studije autor knjige “Gojaznost kao politički i teorijski problem.
A jednu od pomenutih prinudnih mera već primenjuje Mađarska, ona već ima “čips porez” kojim se dodatno oporezuje nezdrava hrana. Kada je reč o Srbiji za početak od nečega treba krenuti, zaključuju naši sagovornici.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
