Prvi čovek Kliničkog centra Srbije (KCS), najveće zdravstvene ustanove na Balkanu, kardiolog prof. dr Miljko Ristić poručuje srpskim pacijentima da ne brinu - u Srbiji će početi da se rade transplantacije srca, smanjiće se liste čekanja za kardiološke intervencije i neće više biti potrebno dva meseca da oboleli stigne do specijaliste na pregled!- Povećaćemo broj hirurških intervencija i smanjiti liste čekanja. Nekih više neće ni biti! KCS ima sve uslove i za transplantacije srca. Da to nije tako, govorili su oni doktori koji ne žele da rade. Presađivanje je kao svaka druga srčana operacija, čak je u pojedinim slučajevima i relativno tehnički jednostavnije. Može da se radi u postojećim salama. S druge strane, skupa je postoperativna terapija - lekovi koji se koriste da organizam ne bi odbacio novi organ. Na godišnjem nivou lečenje takvog pacijenta košta do 30.000 evra.Bolje i to nego da građani plaćaju i 150.000 evra kako bi novo srce dobili u inostranstvu?- Jeste. U inostranstvu transplantacija srca košta i do 200.000 evra. Za taj novac u Beogradu bismo mogli da operišemo tri do četiri pacijenta i da im obezbedimo terapiju za godinu dana. Imamo veliku podršku kolega iz inostranstva, oni su spremni da nam pomognu u svakom pogledu.Obećali ste da ćete ukinuti liste čekanja za operacije na srcu bez otvaranja grudnog koša. Kako mislite to da izvedete kad na ovu intervenciju čeka čak 4.148 pacijenata?- Garantujem da za nekoliko meseci neće biti lista na kardiohirurgiji! Već sada smo povećali rad u salama za 50 odsto. To smo postigli bez ikakvog ulaganja, samo drugačijom organizacijom. U tri sale dosad je dnevno operisano do pet pacijenata, a odskora ne manje od šest. S druge strane, broj pacijenata koji čeka na intervenciju nije tačan. Tu su uračunati i oni koji čekaju na dilataciju, širenje krvnih sudova. Ta intervencija ne spada u operaciono lečenje. Na klasičnu operaciju srca čeka manje od 2.000 pacijenata u Srbiji, a u KCS oko 300 pacijenata.Da li će, kao i dosad, pacijenti morati da čekaju dva meseca na običan specijalistički pregled?- U većini službi se prvi pregled zakazuje za mesec ili mesec i po dana. Veći zastoj je na gastroenterologiji zbog hemioterapije. To nije opravdanje i zbog toga planiramo proširenje kapaciteta za desetak kreveta.
Prevencija glavu čuva!Srbija drži neslavni rekord - u svetskom je vrhu po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti. Hoćete li nešto preduzeti?- Rešenje je u prevenciji. Ministarstvo zdravlja je pre nekoliko dana oformilo komisiju koja će se baviti time. Francuska je imala isti problem i rešila ga je. Oni su u četvorogodišnji projekat kardiovaskularne prevencije uvrstili merenje holesterola i triglicerida. Građani su to mogli da provere u celoj zemlji potpuno besplatno i bez uputa. Francusku je to tada koštalo, ali neuporedivo manje nego lečenje onih koji već obole. Fakat je i da Srbija ima najmanje defibrilatora, uređaja koji vraćaju pacijente u život. Poređenja radi, u Beogradu ih ima samo tri, a u Inđiji 20. Srbija mora da ima oko 2.000 defibrilatora, koje će rasporediti po većim gradovima i frekventnim mestima.
