Zaljubljenost, kako se navodi, traje od četiri do šest meseci. U tom periodu smo, kažu, kompletno neuračunljivi i ne bi trebalo da donosimo odluke zbog kojih ćemo kasnije zasigurno zažaliti. Jedna od takvih odluka svakako je započinjanje zajedničkog života, jer svaka promena izuzetno može uticati na stabilnost odnosa kojem zapravo sve vreme i težite.
"Brojni autori, ne bez razloga, definisali su period zaljubljenosti kao stanje psihičke neuračunljivosti", počela je jedna socijalna radnica i porodična savetnica, pa nastavila: "Hormonska groznica, oluja endorfina, na žalost ili na sreću, traje od četiri do šest meseci. Nakon toga počinje sledeća faza".
Mnogi korz prvu fazu prolaze i više nego lagodno, jer su razlike i te kako primetne ali raduju, a konflikti rešavaju se vođenjem ljubavi.
"Nakon nekog vremena svakodnevica nameće potrebu za zajedničkim odlučivanjem, organizovanjem vremena, podelom poslova... Partneri postaju svesni da veza nije samo uživanje i odmor od svakodnevnog života već još jedan zahtevan posao, koji, ako se zapusti, prestaje da daje plodove", ističe ona.
Zbog toga je, kada razmišljamo o svojoj emotivnoj vezi ili o vezi u koju planiramo da se upustimo, korisno na umu imati nekoliko stvari.
"Kada dvoje ljudi ulazi u vezu, uglavnom su nesvesni 'prtljaga' koji u nju unose. Pored interesovanja i uverenja, koja najčešće koristimo kada o sebi mislimo, svako od nas nosi izvesna, manje ili više određena očekivanja od partnerske veze. Ova očekivanja proizlaze iz lične istorije, usvojenih porodičnih vrednosti, shvatanja ljubavi, partnerstva, zajedničkog funkcionisanja... Usklađenost i kompatibilnost ovih uverenja osnova su za dobro funkcionisanje u partnerskom odnosu. Zamka je u tome što partneri, zaslepljeni strašću kojom je započela veza, često podrazumevaju da druga strana razmišlja isto i da deli ista očekivanja, a problem se javlja ne toliko zbog toga što očekivanja nisu identična, već zbog toga što nisu izgovorena".
- 35 odsto žena pre bi ostavilo muškarca nego što bi odlučilo da prihvati njegove mane
- 68 odsto žena bira partnera prema njegovoj sposobnosti da im podigne samopouzdanje i samopoštovanje i da im popravi sliku u javnosti
- 52 odsto muškaraca bira partnerke koje podsećaju na njihove majke i to, nažalost, i po njihovim manama
- 31 odsto žena se boji odgovornosti, pa bira zauzete i nezrele muškarce
Kada su očekivanja jasna i izgovorena, otvara se prostor za pronalaženje načina da budu i ostvarena, dok ako o njima ćutimo, preveliku i nepotrebnu odgovornost stavljamo na drugog.
"Sposobnost partnera da odgovore na međusobne potrebe definiše se kao partnerska kompetentnost. Tako učimo veštine dragocene za zajednički život. Nasuprot domninantom uverenju da se ljudi rađaju kao dve polovine jednog bića, koje kada se jednom spoje automatski imaju sva svojstva i sposobnosti koje su onoj drugoj potrebne, parovi 'rođeni jedni za druge' nažalost ne postoje. Ipak, ohrabruje činjenica da se načini da jedni druge učinimo srećnim uče i da nisu tako komplikovani kao što se nekad činilo", ističe Iva.
Dešavanja u našem životu imaju onu težinu koju im mi damo na osnovu našeg vrednosnog sistema. Značenje koje dajemo stvarima, ljudima i događajima je stoga jedna od osnovnih karakteristika naših postupaka i osećanja. U paru je zajedničko davanje značenja ili prepoznavanje značenja koje za našeg partnera imaju određeni događaji u životu, odraz bliskosti.
"Poštovanje ličnih granica i uspostavljanje spoljne granice garancija je da će se oba partnera osećati bezbedno i slobodno. Spoljne granice se velikim delom odnose na uspostavljanje odnosa s porodicama iz kojih dolazimo, mada su značajne i u odnosu na prijatelje, posao i druge faktore iz okruženja. Ukoliko granice nisu pravilno postavljene, često će se čuti rečenice tipa 'on me guši', 'ne mogu ni da kinem a da njene prijateljice/mama to ne saznaju', 'osećam se isključenom iz njegovog života'..."
Ulazak u partnerski odnos, pored toga što je zahtevan posao, može da se shvati i kao divno i uzbudljivo istraživanje sopstvenih i partnerovih uverenja, značenja i očekivanja.
"Tek s razumevanjem i prihvatanjem ovih brojnih i kompleksnih 'koferčića' koje nosimo, možemo da kažemo da smo na putu da postanemo skladan par. A ako to razumevanje i prihvatanje sačuvamo i u promenama koje vreme neumitno nosi, možemo da očekujemo da će sklad i da potraje", zaključuje ona.
Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
