Ako imate hronične simptome iscrpljenosti koje ne možete da objasnite, znači da je telo popustilo pod stresom i da su neophodni ili sunčana plaža ili beg u prirodu.
Šta vam se to dešava? Više ne ličite na sebe. Dolazite na posao neispavani, nervozni i svi to primećuju. Kolege pitaju da li ste dobro, kažu da ne izgledate najsjajnije, a vi, realno, ne možete da ih vidite očima. Odgovarate kratko i cinično, jer samo tako možete da prikrijete da vam je loše.
Sramota vas je da kažete da ste hronično premoreni, da nemate sna, da se često budite noću i da prvi slobodan dan uglavnom provedete u krevetu jer nemate volje da ustanete. Ima razloga za brigu, jer ste pregoreli, od sve većih obaveza koje vam donose i posao i kuća. Ako ste se prepoznali u prethodnim rečenicama, vreme je da odete na zasluženi godišnji odmor, stari ili novi. Takozvani burn out vas je stigao i, ako sebi ne priuštite pauzu, biće ugroženi pre svega vaše zdravlje, a onda i rezultati na poslu. A signala da ste na ivici snage ima bezbroj.
Svakodnevni bolovi su signal da je stres napao organe - od glavobolje do kostiju. Često vas muči stomak, štreca želudac, imate dijareju, kiselinu... Tako ležete, tako se budite. Leđa su ukočena, kolena vas jedva nose. Puni ste kiselina koje organizam luči kada je neprekidno pod pritiskom, imunitet pada i skloni ste raznim upalama i prehladama. Često vam ni lekar ne može pomoći, jer je stres postao globalni problem pošto se ljudi razboljevaju od stresnog načina života i nedostatka odmora.
Više ni najmanje ne uživate u poslu. Izvlačite se, kasnite, lažete da ste bolesni, smišljate hiljadu načina da prosto odatle pobegnete jer ste isceđeni i nemate energije. Nerviraju vas kolege, klijenti i šefovi, ne učestvujete razumno u donošenju odluka, ne vidite svrhu onoga što radite, a motiv vam je na nuli. Gubite interes za sve. Samim tim manje ste efikasni, pravite greške koje se ponavljaju i gubite tempo u odnosu na ostale kolege.
Loša koncentracija, nepažnja i slabije pamćenje, uz letargično prihvatanje situacije, jasno govore da vam je godišnji odmor ne-op-ho-dan. Još gore je što vas kasnije grize savest i osećate krivicu što ne radite bolje, jer najviše pregorevaju upravo ambiciozni i vredni ljudi koji rade do te mere da zbog posla žrtvuju i zdravlje. A kad posao postane sav vaš život, kad van njega nema ničega, to je signal da vi života nemate.
Ne trpi samo posao zbog namučenog organizma jer ste počeli da izbegavate i prijatelje i izlaske. Neprijatno vam je da vide u kakvom ste stanju. Najviše vam prija izolovanost, mir i tišina u svoja četiri zida, a najradije biste isključili telefon i ugasili sve društvene mreže. I ovde se izvlačite na sve načine da izbegnete susrete, a takav stav oseća i vaša porodica, gde uspevate da obavite samo najneophodnije obaveze.
Biti sam i ostavljen na miru znak je pregorelosti i vapaj za odmorom. Između ostalog, više niste zainteresovani za vođenje ljubavi kao nekada. Pad libida je uobičajen kod stresa i treba vam dobar "reset" da vratite strast. Kod mnogih se dešava da se i poprilično ugoje zbog povećanja kortizola, hormona stresa koji energiju pretvara u salo. Ne sviđa vam se vaše telo, pa je i to razlog što izbegavate partnera. Psiha se bori protiv ovog gadnog hormona, traži dopamin - hormon sreće. Krećete u impulsivne kupovine, gomilate odeću, igrate igre na sreću, čime se bacate u nepotrebne troškove. I sve vreme osećate da to niste vi, jer pregorelost dovodi do gubljenja samopouzdanja, otuđenja i depresije.
Najgore je kad se sve završi nervnim slomom koji se "leči" tabletama za smirenje ili alkoholom, koji su tragična su zamena za jedan dobar godišnji odmor. Zato proverite koliko dana (starog) odmora vam je ostalo i iskoristite ga što pre ili na vreme isplanirajte letnji da biste se vratili u normalu i rasteretili i telo i um kako biste "normalni" nastavili sa svakodnevnim aktivnostima kada se vratite.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
