TRI REČENICE S OVIM MUŠKARCEM JE UMALO KOŠTALE ŽIVOTA Potresna ispovest Srpkinje koju je LJUBOMORNA ŽENA proganjala i živu spalila
Dana Vulin, Srpkinja koja živi u Australiji, uspela je da preživi jedan od najgorih napada za koji je svet ikada čuo.
Ona je bila živa spaljena u toku noći 16. februara 2012. godine u svom domu, a nakon toga je počela njena bitka za život.
Za Danu Vulin je čuo ceo svet, a ona je sada za Wanted otkrila sve detalje strašnog zločina koji je pretrpela.
Dana je imala 26 godina, tek je diplomirala i planirala svoju karijeru, kao i svaka mlada osoba uživala je u dobrom provodu, zabavi i bezbrižno je išla kroz život. Ni slutila nije da će jedna novogodišnja noć dovesti do toga da jedva preživi, završi još jedan fakultet i otvori dve klinike. Ovo je njena ispovest za magazin Wanted.
- Zapravo da, diplomirala sam na drugom univerzitetu ni godinu pre toga. Bila sam mlada i divlja, slobodna i luda, kao i svaka druga mlada osoba u tim godinama. Živela sam život bez briga. Završila sam strateški biznis menadžment, jer sam pre toga imala diplomu u reklamnom menadžmentu, dakle re-branding kompanija, više korporacijski posao. I da, to je trebalo da bude moja budućnost - ispričala je Dana.
Sve je počelo kada je 31. decembra 2012. godine otišla na proslavu Nove godine. Ona je to veče stajala u redu ispred kazina u želji da zameni tokene za novac, kada je započela razgovor sa jednim čovekom.
- Bila je Nova godina, veče, i stajala sam u redu u kazinu da bih zamenila žetone za novac... bila je to beznačajna konverzacija od 5-10 minuta - kako si, dobro, srećna Nova godina - srećna Nova godina... razgovor kakav bi imao sa bilo kim dok čekaš u redu. Beznačajan razgovor koji ne bi čak ni spomenuo nekome kada dođeš kući. Nije mi se čak ni udvarao, nije bilo ni zagrljaja, ničega.
Ono što nisam znala je da je čovek sa kojim je bio, blizak rođak žene koja me je napala i onda sam, 6-7 nedelja kasnije počela da dobijam pozive tipa: "Reci mi gde je", a ja bih pitala "Ko, gde je?", i ona bi rekla njegovo ime, ali nisam znala o kome priča. Prekinula bih vezu i bila u fazonu - koji je ovo đavo... - opisala je početke strašnog uhođenja.
Dana je mesecima primala ovakve poruke, ali ih nije uzimala za ozbiljno
- Govorila mi je: "Misliš da si tako lepa, da vidimo kakva ćeš biti kada ne budeš izgledala kao Barbika, uništiću tvoje lepo malo lice", i ja bih svaki put spustila slušalicu. Kada ne bih odgovarala, dobijala bih pozive sa skrivenih brojeva. I govorila sam joj - ja ne znam tu osobu, ne viđam se sa njim, niti smo se ikada čuli, i to je potvrđeno na sudu - on nikada nije imao moj broj, niti sam ja imala njegov, nikada se nismo videli ponovo, niti ponovo pričali od novogodišnje noći.
Bilo je to proganjanje kojem se kraj nije nazirao
- Ono što sam takođe saznala je da je ta žena platila kauciju i bila puštena nakon što je izbola tog istog muža, i tada je počela da me zove. On se krio od nje i tu je pravni sistem zakazao - nakon takvog napada ona nije smela da bude na slobodi. Zvala je toliko mnogo drugih devojaka i provaljivala im u kuće. Ono što je uradila meni ponovila je sa 4 druge devojke.
Dana je otkrila da nikada nije saznala kako je ta žena došla do njenog broja telefona, niti kako je saznala gde živi
- Ne, nikada. Ali ja sam se tek tu doselila. Na sudu je rekla da je znala da živim negde blizu kazina i da je išla od apartmana do apartmana i pitala: "Da li znate gde seksi plavuša živi? Zove se Dana. Ona mi je prijateljica i želim da je iznenadim". "Vozio" ju je bes pod uticajem droga to veče kada je provalila u moj stan, a ja sam zaspala na kauču. Uglavnom spavam bez odeće, ali to veče sam nosila pantalone, ali sam gore bila naga. Živim u apartmanu, ali ona je uspela da se popne preko visokog zida i uđe u stan i provali kroz zadnja vrata, a napominjem da sam tada živela u veoma obezbeđenoj zgradi u mirnom kraju. Došla je sa muškarcem. Ni njega nisam znala. Oboje su provalili i probudili me, a ja sam počela da vičem da izađu.
I ova osoba je postala copy-cat. Nisam znala da li je muško ili žensko, jer je bilo mnogo poruka koje su bile između ljubavi i požude, seksualnog tipa, govorili su stvari koje žele da mi rade.
Otišla sam u policiju i rekla im šta se događa, da bi mi odgovorili da ne mogu ništa. Vi ste mi rekli prošli put zašto nisam zvala policiju, evo zašto... beskorisni ste. Naravno, ništa nisu uradili.
nda je moj progonitelj poslao cveće mojoj mami na kućnu adresu, i bila sam u fazonu: sada si gotov/a!Jer niko se ne za*ebava sa mojom mamom ili mojom porodicom. Prešao si liniju. Vratila sam se u policiju i napravila haos i pretila im medijima.Tek tada je slučaj postao federalni, i saznalo se da je osoba živela na sasvim drugom kraju Australije. Bila je to devojka koja je bila potpuno opsednuta mnome. Nakon toga je poslata u psihijatrijsku kliniku i ustanovljeno je da ima ekstremne mentalne probleme.
Vrištala sam i rukama zaklanjala grudi. Otišla sam do prednjih vrata i vikala da izađu, a ona je ponavljala: "Reci mi gde je". Ponavljala sam da nemam pojma o kome priča, niti gde je taj čovek, a posle i da nisam nikada pričala sa njim ponovo, i što sam više pokušavala da joj objasnim, to je ona bila bešnja i luđa. Ponavljala je: "Reci gde je ili ću ti zapaliti lepo lice". Pre nego što sam mogla da odgovorim išta, ona je već odvrnula bočicu i polila me po dekolteu prvo i zapalila me. Istog trenutka sam gorela.
Kako je Vulin objasnila potom, oni su kao deca imali obaveznu obuku u školi gde su učeni kako da se ponašaju ukoliko se ikada dogodi požar ili slično. Jedno od pravila je da se valjaš po podu, međutim... postojao je izuzetak o kom im nisu govorili, niti ih tome naučili.
- Setila sam se pravila da se baciš na pod i valjaš ako te zahvati vatra, međutim, dok sam se valjala po podu pokušavajući da ugasim vatru, i vrištala, oni su se smejali, dok sam živa gorela. Kada se podigla, oni su već izašli na zadnja vrata, i ostavili me, a ono što su zaboravili da nam kažu kada sam bila dete je da, za hemijske opekotine ideš direktno pod vodu. Dakle, kada sam ustala nakon pokušaja da ugasim vatru, opekotine su bile 10x gore. Proširila sam plamen, izgledala sam kao... znate onog junaka iz "Fantastic Four"... mogla sam da vidim samo vatru.
Ona je tada otkrila i da je bol bio toliko jeziv da je samo želela da je uspavaju, da ne oseća.
- Dok sam bila pod tušem, i čekala hitnu, sećam se da je bol bio neizdrživ. Voda je padala po meni, i nije bio čak ni jak pritisak... bio je normalan mlaz hladne vode, ali svaka kap vode bila je kao kiselina... Kada je došla hitna, vrištala sam: "Uspavajte me, uspavajte me da ne osećam bol". A onda sam se probudila, i nisam znala da sam bila u komi. I umrla sam. Doživela sam kliničku smrt druge i treće noći. Onda sam se probudila, a iznad mene je bila moja sestra i pevala... zapravo bila je tu cela moja porodica. Voleli smo ranije da slušamo Whitney Houston "Step by step", ali ja nisam znala da su opekotine bile tolike da nisam imala lice, glas, ništa... i probudila sam se mrmljajući reči, i mogla sam da vidim suze moje sestre koje su padale na moje lice. Plakala je i smejala se u isto vreme, jer niko nije znao koliko je velika šteta... da li mi je mozak oštećen... I moja sestra je plakala i smejala se jer je znala da je njena sestra tu, jer je znala da ako sam tu, postoji šansa da ću se boriti.
Oporavak je bio težak
- Bila sam potpuno nepokretna. Morala sam da naučim ponovo da hodam, da se krećem i govorim ispočetka. Bila sam optuštena iz bolnice kao in-and-out pacijent nakon četiri godine i četiri meseca. Nosila sam specijalni steznik 3 godine, i proteze zbog kojih nisam mogla da se pomeram. Osećala sam se kao čudovište. Svi se fokusiraju na to da sam izgubila lice. Mnogi su zaboravili da sam bila potpuno onesposobljena. Nisam mogla da se pomeram, da se istuširam sama. Kasnije sam naučila da je najteži deo bilo brisanje tela, kada je moja sestra morala da sastruže komade mesa i kože sa poda nakon tuširanja. Jedna od najgorih stvari je to da nisam samo ja izgorela, već i moja porodica i prijatelji jer je bilo potrebno ne selo, nego cela jeb**a zemlja da se udruži da bi me doveli dovde gde sam i mnogo nesebičnosti i žrtvi. Ljudi stalno kažu da sam ja ta koja je uložila veliki trud... ali je za to bio zaslužan najveći timski rad ikada - ispričala je Dana.
Dana se danas potpuno oporavila. Sada ponovo može sve da radi sama i sredila je veći deo kože. Zahvaljujući ovoj tragediji dana nikada neće imati bore,
(Kurir.rs/Wanted)
Bonus video:
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija