Zvaničan podatak SZO je da se skoro svaka šesta osoba širom sveta tokom života susreće sa neplodnošću, a podaci i za Srbiju su jednako alarmantni. Pored fizičkog aspekta, izazovi sa ostvarivanjem roditeljstva postoje na društvenom i kulturološkom nivou, kao i na psihološkom, što je bio i fokus ovogodišnje Evropske nedelje neplodnosti.
Genetičar i embriolog Miodrag Stojković za N1info.rs ističe da je neplodnost globalan problem, te da je i u Srbiji, kao i u ostatku sveta, svaki šesti par ugrožen.
„Kad pogledamo statistiku ljudi koji su u reproduktivnoj dobi, 11 odsto žena će imati problem sa sterilitetom, dok je kod muškaraca taj procenat od sedam do devet. Nas koji se bavimo ovim poslom najviše brine ne faktori za koje znamo da prouzrokuju sterilitet već to što postoji jedan dobar broj ljudi kod kojih je sve u redu na papiru, a ne dolazi do začeća i njih je jako veliki broj – od 30 do 35 odsto“, navodi on.
Neplodnost pre nije bila problem
Prema rečima Stojkovića, ovakvi problemi nisu postojali ranije, a razlog rasta njihove učestalosti vidi u brojnim faktorima.
„Promenilo se mnogo toga, socio-ekonomski faktori, naročito kada se parovi odlučuju za proširenje porodice. Ljudi se sve kasnije odlučuju da postanu roditelji i samim tim kvalitet biološkog materijala opada. Studije koje su rađene pre 50 godina na muškarcima koji su radili spermograme pokazuju da se taj broj do danas prepolovio. SZO je objavio podatak da je 1950-ih godina žena u proseku imala petoro dece. To danas nije slučaj. U Srbiji imamo pojavu da danas skoro 52 odsto parova ima jedno dete, 40 odsto dva deteta, a samo 6,7 odsto ima tri“, navodi on.
Šta su uzroci učestale neplodnosti
Stojković objašnjava i da se promenio i sam način života, a kao poseban faktor ističe i uticaj zagađene ljudske sredine što, kako kaže, naročito opterećuje našu zemlju.
„Nezdrav život i ishrana naročito utiče na neplodnost. Tri glavna faktora su nikotin, alkohol i gojaznost, zatim koliko je zagađenoj sredini izložen taj par. Postoje dokazi da život blizu velikih zagađivača dovodi do pojave steriliteta i gubitka ranih trudnoća“, objašnjava Stojković.
Dodaje da neki ljudi imaju predispoziciju za odlazak na VTO, što je kako kaže, povezano i sa životnim navikama i radnim mestom.
„To su ljudi koji dugo sede, poput profesionalnih vozača ili onih koji su izloženi toksičnim isparenjima poput radnika na pumpama“, kaže genetičar i dodaje da je prvi korak pri upuštanju u proces VTO pokušaj da se živi zdrav život i fizička aktivnost.
Kada se treba obratiti za pomoć
Prema rečima profesora Stojkovića, najveći neprijatelj u borbi za potomstvo je vreme i zato ističe da je potrebno reagovati što pre ukoliko se posumnja da problem postoji.
„Ako posle šest meseci nema trudnoće, bilo bi poželjno da se krene sa analizom u čemu je problem. Ako je rešiv, treba ga lečiti. Bitno je da krenu i da ne odustanu. Najbitnije je da, kad potraže pomoć, saslušaju i prihvate savet lekara“, navodi on.
Ipak, kako kaže, potrebno je znati i kad je trenutak kad treba stati.
„Postoje indikacije i kontraindikacije za VTO. Postoji parametar koji tačno određuje šansu da se neko ostvari kao roditelj – to je antimiligram hormon. Kada on padne, onda nažalost pomoći nema i tada parovi treba da prestanu da razmišljaju o daljoj VTO i treba ići na donaciju jajne ćelije“, objašnjava Stojković.
(Kurir.rs/Zadovoljna.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
