Devojka po imenu Fejt Roberts rodila se kao sijamska bliznakinja, a sa sestrom Houp delila je srce. Svega tri dana po rođenju Houp i Fejt su razdvojene, ali je samo Fejt preživela.
Fejt je danas odrasla devojka, ima 25 godina i piše knjige za decu, ali još uvek se seća svoje sestre Houp i otvoreno govori o njoj. Mi vam prenosimo njenu priču.
- Svako malo posetim grob moje sestre Rouz, koja je umrla kada smo imale samo tri dana. Bile smo sijamske blizankinje. Bile smo pričvršćene od grudne kosti do ispod pupka - izgledale smo kao da se grlimo. Rouz, koja je zavisila od mog srca da pumpa krv kroz njeno telo jer to nije mogla sama, dijagnostifikovana je kao parazitski sijamski blizanac. Razdvojili su nas sa tri dana. Medicinski radnici su znali da mi je to jedina šansa za život. Ali nije bilo spasa za Rouz. Dvadeset četiri godine kasnije, svaki dan razmišljam o njoj. Zahvaljujem joj što me učinila izuzetnom - preživelom osobom koja, nadam se, inspiriše druge ljude svojom pričom.
Lekari su rekli da bi trudnoća mogla biti smrtonosna za našu mamu
Moja majka je bila uzbuđena što je početkom leta 1998. saznala da očekuje blizance. Moj brat Dalton je imao oko 5 godina. Ona i tata su jedva čekali da ga upoznaju sa svojim malim sestrama. Doktori su otkrili da mama nosi sijamske blizance tokom njenog 14-nedeljnog skeniranja. Rekli su da ne izgleda dobro.
„Snažno predlažemo da prekinete trudnoću“, rekli su mojim roditeljima. Rekli su da bi, ako se tako nastavi, moglo biti kobno za bebe i za majku. Mama, koja je ranije izgubila dete ubrzo nakon njegovog rođenja i nakon toga imala pobačaj, odbila je da sluša.
„Bog mi je dao dva otkucaja srca, pa da vidimo šta će biti“, rekla je.
Bila je to teška trudnoća. Svake nedelje je bila u ordinaciji. Onda je počela da krvari. Porodila nas je carskim rezom u 30. nedelji trudnoće. Doktori nisu znali šta da očekuju, jer rendgenski snimci ili ultrazvuk tada nisu bili tako sofisticirani. Tim specijalista nas je odvezao u Dečju bolnicu Nju Orleans. Morali su da smisle šta da rade. Kao parazitski sijamski blizanac, Rouz nije bila u potpunosti razvijena u svom mozgu ili telu. Naša srca su bila okružena jednom zaštitnom vrećicom i delila su zalistak. Jedini razlog zašto je Rouz preživela je taj što je koristila moje srce kao rezervni generator. Hirurzi su ubrzo shvatili da ne mogu obe održati u životu. Problem sa našim srcem me je ubijao. Razdvojili su nas se 3. februara 1999. godine. U međuvremenu, mama je imala svoje medicinske komplikacije i zamalo je umrla. Trebala joj je hitna histerektomija. Nažalost, nikada nije imala priliku da nas vidi dok smo bile povezane. Videla je Rouz samo postmortalno.
Počeli su da me maltretiraju u školi zbog mog rasta
U detinjstvu sam imala mnogo operacija. Nisam imala trbušne mišiće nakon razdvajanja. Doktori su postavili mrežasti paravan da bi se zadržao moja creva na mestu. Bila sam podvrgnuta operaciji srca jer sam imala atrijalnu srčanu manu. Stavili su mi uređaje u srce da zatvore rupe. Moja pozicija vezana za Rose je izazvala skoliozu. Stavila sam šipke da ispravim krivinu kičme. Moje lice je bilo iskrivljeno jer su nam lica bila u nekoj vrsti jin-jang formacije. Imala sam operaciju dvostruke vilice nakon što je polomljena na dva mesta.
Roditelji su mi pričali o Rouz kada sam imala oko 4 godine. Nisu baš znali kako da me nateraju da razumem. Ali sam sam to rešila. Gledao sam dečji crtani film "Priče o zmajevima" na TV-u.
- Ista sam kao Zak i Vizi - rekala sam svojoj porodici — likovi su bili spojeni zmajevi sa dve glave umesto jedne.
Bilo je teško biti u bolnici. Ali ljudi su me tretirali kao medicinsko čudo, i to mi se dopalo. Lekari bi me upoznali sa studentima medicine i ispričali moju priču. Htela sam to da viknem sa krovova. Stvari su se promenile u srednjoj školi. Deca nisu bila tako ljubazna prema meni. Zvali su me „nakazom prirode“ i „mutantom“. Napravila sam korak unazad. Prestala sam svoju priču da govorim naglas. To više nije bio moj cool trik. Otišao sam u kamp kada sam imala 12 godina. Bio je to daleko od moje kuće u Nju Orleansu. Nosila bih jednodelne kupaće kostime - nikad bikini - tako da su mi ožiljci bili prekriveni.
Za razliku od škole, ljudi nisu znali za njih. Među tim ljudima je bio i dečak po imenu Tajler Roberts, jedan od kampera koji je postao dobar prijatelj. Saznao je tek nakon što sam spomenulaa da pomažem u teletonu u dečijoj bolnici u 15. "Vau!" rekao je. Onda je krenuo dalje. Nikada ranije nisam videla da je neko to shvatio tako opušteno. Bila sam toliko samosvesna da nisam izgledala kao druge devojke sa mojim iskrivljenim kukovima i ramenima - stvarima na koje su deca u školskom autobusu ukazivala. Kao da Tajler ništa od toga nije mogao da vidi.
Pišem knjigu da pomognem deci da se nose sa operacijom
Nikada se nisam osećao tako „normalno“. Počeli smo da se zabavljamo sa 18 godina — kada je on trebalo da se pridruži američkom marinskom korpusu — i od tada smo zaljubljeni. Venčali smo se 16.10.2021. godine.
Sada pišem knjigu za decu o tome kako je imati više operacija. Nadam se da će to pomoći da se otkloni strah koji mnoga deca osećaju pre operacije. Još jednom sam prihvatio činjenicu da sam jedinstven. Moje srednje ime je Ruz. Ponosna sam što sam joj bila sestra. Ona me je učinila onim što jesam danas.
(Kurir.rs/A.G./Insider)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
