Počela je da pati od akromegalije, bolesti poremećaja uzrokovanog time što telo proizvodi previše hormona rasta, koja vodi i do izobličenja lica, što je dovelo do njenog "ružnog" izgleda. Okrutno stanje je uzrokovalo i povećanje ruku i stopala. Takođe je izmenilo njen oblik lica, pri čemu je lice Meri En ubrzo postalo veće i muževnije.
Meri En Bevan rođena je u Engleskoj u istočnom Londonu 1874. Kada je počela da boluje od akromegalije, dobila je titulu "najružnije žene" na svetu. Rođena je u radničkoj porodici kao jedno od osmoro dece. Bila je medicinska sestra u jednoj bolnici, a u mlađim godinama je bila zdrava, jako lepa i atraktivna.
Počela je da pokazuje simptome bolesti ubrzo nakon što se udala za Tomasa Bevana 1903, s kojim je imala četvoro dece. Oduvek je htela da ima veliku porodicu, ali Tomas je iznenada umro 1914. godine.
To je neverojatno bolno stanje, pri čemu se i kosti i tkiva povećavaju velikom brzinom. Mučile su je strašne glavobolje i bolovi u mišićima i zglobovima. Nekada privlačna i slatka devojka izmenila je izgled do neprepoznatljivosti. Ovu bolest je danas moguće lečiti, međutim u to doba to nije bio slučaj.
Zdravstveni problemi Meri En u početku se nisu činili toliko ozbiljnim. Počelo je time što njen venčani prsten više nije mogao da stoji na njenom natečenom prstu, a nedugo zatim povećao joj se i broj cipela. Ali kako su natečeni prsti i stopala prilično normalni nakon rođenja dece, kao i umor i problemi sa spavanjem, nije smatrala da se događa nešto neobično.
Lekari u početku nisu imali pojma šta se s njom događa, ali kako je vreme odmicalo, tako su se javljali novi simptomi. Ruke i stopala su joj postajali nenormalno veliki, lice se drastično menjalo, koža je bila deblja i grublja, a glas joj je bio sve dublji i hrapaviji.
Akromegalija, ono što je ova jadna žena imala je vrlo retko stanje, svake godine se dijagnostikuju samo tri slučaja na milion ljudi. To je benigni tumor hipofize koji dovodi do promene u mnogim tkivima i organima. Bolest se danas uspešno leči hirurškim zahvatom, zračenjem hipofize, lekovima ili kombinacijom ovih metoda. Nažalost za Meri En Bevan, tada, početkom 20. veka, za tu bolest nije bilo leka niti uspešnog lečenja, što znači da je bila osuđena da živi s njom i podnosi njene simptome i bolove. Njena tada neizlečiva bolest postala je jedini izvor prihoda za udovicu i njenu decu.
Nakon smrti supruga više nije imala novca kako bi prehranila sebe i četvoro dece, te je odlučila da iskoristi svoj izgled i prijavila se na takmičenje "Najružnija žena" u kojem je pobedila. Pojava Meri En izazivala je neljubazne komentare na ulici. No, bez obzira na moralne probleme ruganja onima koji imaju manje sreće, ljudi su hrlili da je vide. Tokom godina bivala je ismejavana, vređana i ponižavana, ali je tako zarađivala za život. Novcem je obezbedila deci budućnost. Uvrede su bile vredne njene boli jer su joj omogućile bolji život za nju i decu.
U to vreme, nije bilo zakona koji su štitili ljude od diskriminatornog postupanja. Vidno "unakaženu", tada je niko nije shvatao ni želeo kao normalnu zaposlenu.
Godine 1920. unajmio ju je Sam Gamperc da se pojavi u emisiji Dreamland na Koni Ajlendu. To je bio jedan oblik "frik šoua", gde je provela većinu ostatka svog života, a sačinjavali su je ljudi s raznim bolestima i abnormalnostima kojima je cilj bio da zabavljaju mase. Tu su bili divovi, patuljci, bradata dama, debeli ljudi, sijamski blizanci, tetovirani mornari i drugi "čudaci"... Takođe je nastupala za Circus Ringling Brothers do svoje smrti.
Emisije s "nakazama" sežu još u daleki 16. vek u Englesku, kada su deformisani ljudi odlučili da stanu na kraj svojim strahovima i istupe javno pred publiku. Ovakve predstave ubrzo su se proširile po svetu i postale zabava za celu porodicu, uključujući i decu.
Publika je u to vreme volela da gleda "nakaze" i smeje im se, a Bevan je bila jedna od uspešnijih zvezda predstava. Publika ju je obožavala. Ostatak života provela je u cirkusu u kojem su joj se smejali zbog izgleda, samo kako bi prehranila svoju porodicu. Nažalost, zbog bolesti nije dugo živela, te je umrla 1933. u 60. godini života.
Izvor ovakve zabave proizlazi iz medicinskog neznanja tadašnjeg doba i puka, kao i ograničenja u načinu provođenja slobodnog vremena. Već sredinom 20. veka, s usponom kinematografije i porasta medicinskog znanja i nauke izgubio se interesovanje za dotadašnje načine zabave.
Bevan je bila pacijentkinja poznatog neurohirurga dr Harvija Kašinga, koji je tada pokušao da objasni ljudima da je okrutno ismevati njen izgled, te je 1927. pisao Time Magazinu, koji je tada podrugljivo objavio njene fotografije, kako ta nesrećna žena ima priču koja nimalo ne bi trebalo da izaziva podsmeh i veselje. Objašnjavao im je kako je ranije ta ista žena bila lepa i zgodna, dok nije postala žrtva svoje bolesti poznate kao akromegalija.
(Kurir.rs/ 24sata.hr/ L. S)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
