Za javnost, model Viki Rebeka živela je glamurozni život i zarađivala po 1.000 funti dnevno, a čak se pojavila i u filmu o Džejmsu Bondu.
Ali daleko od kamera, ova manekenka rođena u Abderdinu borila se s decenijama dugom zavisnošću o heroinu koja ju je umalo koštala života.
Između odrađivanja dobro plaćenih poslova tokom svojih dvadesetih godina, Viki bi se zaključala u svoj stan kako bi tamanila McDonald‘s hamburgere i gledala filmove, a sve bi to radila između nekoliko snimanja koliko bi ih dnevno imala.
Zbog zavisnosti je takođe morala da se šunja do toaleta dok je bila na snimanjima i filmskim setovima kako bi uzimala droge. Pojavila se i kao goli model u uvodnoj sekvenci filma o Džejmsu Bondu iz 1979, "Moonraker", u kojem je glumio pokojni Rodžer Mur.
Sve se promenilo nakon što se u 29. godini preselila iz Londona kako bi očistila život i na kraju prekvalifikovala za psihoterapeuta.
Sada u svojim hrabrim memoarima, pod nazivom "Gola istina: Dnevnik glamurozne manekenke", ova 67-godišnjakinja prepričava svoj put od otrcanih fotokabina u Sohou do visoko plaćenih angažmana, pre nego što se odrekla slave i krenula na lečenje zavisnosti.
"Bila sam ‘funkcionalna‘ zavisnica od heroina, uspevala sam nekako da upravljam svojim životom sve dok mi ta navika nije postala sve gora i gora, a sve što sam želela da radim bilo je da sedim u trenerci i jedem McDonald‘s", rekla je za The Sun.
“Ujutro bih se probudila grozno izgledajući, s kesama ispod očiju i tragovima droge na rukama, kao i ne baš sjajnim tenom, a onda bih se šminkala da bih mogla da odem na snimanje. Živela sam dva različita života: malo sam bila Merilin Monro, a onda narkomanka, moj život je bio lud i čisti paradoks", dodala je.
"Pojavila sam se u filmu o Džejmsu Bondu i glumila sam Merilin Monro, najlepšu i najzgodniju holivudsku zvezdu koju je svet ikada video. Ali u isto vreme sam bila zavisnica te bih tokom snimanja jurila do WC-a da se ‘dignem‘", priznaje.
Na heroin ju je navukao jedan prijatelj, i to godinu dana pre snimanja "Moonraker-a". Prisetila se da je bila jedna od dva gola modela čije su se siluete pojavile u filmu. Tada je imala 22 godine i morala je da skakuće na trambolini zbog akrobatskih poteza koje je redatelj filma zahtevao.
"Skakala sam gore-dole na trambolini, tako da je izgledalo kao da se prevrćem po vazduhu. Bila sam potpuno gola, osim što sam imala tangice, i s malo šminke. Na setu nije bilo puno osoblja pa ekipa nije stajala okolo i buljila u mene", prisetila se i nastavila: "U drugoj sceni, koja nije prikazana u filmu, morala sam da skočim sa skele visoke pet metara u ruke glumcu Ričardu Kilu. Bio je divovski čovek s rukama veličine gomile banana i morao je da me uhvati. Tu scenu smo ponavljali nekoliko puta, previše za moj ukus."
Veruje da se drogirala tokom 10-dnevnog snimanja u Pinewood Studio dok je snimala ‘Bonda‘, a za šta je bila plaćena oko 1.800 funti. Između snimanja scena, priseća se, bilo je "dosta čekanja, ispijanja čaja i uživanja u špek-rolicama."
"Bila sam jako ponosna što sam se pojavila u filmu o Džejmsu Bondu, čak iako je moja uloga bila toliko majušna da ste je možda i propustili. No, učešće u takvom filmu stvarno je impresivno ljudima, čak i sada", objašnjava.
Glumila je i sa Džoan Kolins 1979. u jednom filmskom projektu, a takođe je imala i brojne dobro plaćene poslove kao dvojnica Merilin Monro.
"Bilo je stvarno neverovatno. Rekreirala sam puno njenih fotografija, poput one na kojoj joj se podiže bela haljina dok stoji iznad rešetke ventilacije. Snimili smo to jednom za Philips Lady Shaver i drugi put slično za Kodak. Tada sam ležala na krevetu jedne kompanije s nameštajem i radila sve ostalo što možete da zamislite", ispričala je.
Zbog svoje popularnosti je letela po celom svetu, a ponekad bi je prilikom izlaska iz aviona dočekali s buketima cveća. "Otvarala sam supermarkete i noćne klubove, uključujući jedan u Rejkjaviku na Islandu. Bilo je stvarno ludo!", otkrila je manekenka.
Međutim, nisu joj baš svi poslovi uvek bili tako elegantni. Kada se u kasnijim tinejdžerskim godinama preselila u London, slučajno je naišla na oglas za "Glamour models", ali posao se pokazao "prilično ljigavim".
"Sećam se da sam pomislila: ‘OK, poziraću u reklamama za donji veš ili katalozima donjeg veša.‘ Ali završilo je prilično ljigavo, stajala sam na tom nekom foto-kutku u stilu - dođi gore i fotografiši nas", rekla je Viki.
“Ljudi su postali svesni moje zavisnosti, znala sam da kasnim na snimanja i predugo se zadržavam u toaletima. Na jednom snimanju, sećam se kako sam ležala na velikom krevetu u obliku srca za snimanje jednog kalendara i onda je prvi pomoćnik viknuo ‘rez‘. Video je tragove korišćenja heroina na mojoj koži i poslao me na šminkanje", prepričala je i nastavila: “Niko ništa nije hteo da mi kaže, hteli su da završim snimanje jer je mnogo novca uloženo u taj dan ili pola dana rada.”
Što se tiče njenog privatnog života, Viki je postajala sve povučenija, a detaljno je opisala svoje probleme sa zavisnošću.
"Kao narkomanki, postojale su samo dve vrste mojih dana - oni kad sam imala heroin pa bih ležala na krevetu i uzimala ga, i oni kada ga nisam imala i tražila bih još", prisetila se pa nastavila: "Definitivno ne krivim svoju karijeru modela za svoju zavisnost, to je bio put koji sam sama odabrala. Sedamdesetih sam bila pomalo buntovna i eksperimentisala sam s drogama."
Njena porodica je bila sumnjičava, ali ih je "lagala, kao što to rade svi zavisnici" te je uvek uspevala da im "priredi dobru predstavu" tokom svojih poseta porodici u Škotskoj. Više puta je bila na odvikavanju, ali kaže da joj je to bilo "apsolutno nepodnošljivo."
Tokom jednog događaja 1985, prisetila se kako je hodala oko zgrade sa suicidalnim mislima kad je čula glas u svojoj glavi kako joj govori: "Možeš da kreneš ispočetka."
"Osetila sam ga kao spoljni glas, a bilo je tako snažo da sam ga osetila unutar svog tela, uma i duše. Bilo je izvanredno i to nije bilo prvi put da sam to čula", prisetila se: "Nisam prestala da ga uzimam odmah tada, ali to mi je pomoglo da dođem do tačke da mogu da prestanem da ga koristim. Bilo je to poput pojasa za spasavanje. To mi je spasilo život."
A onda je 1987. odlučila da napusti London i vrati se u Aberdin kako bi se rešila zavisnosti, nakon što je zatražila pomoć svoje porodice.
"Došla sam do mesta gde sam osećala da nemam drugog izbora nego da se vratim kući, znala sam da to ne mogu da uradim u Londonu jer je tamo bilo prelako doći do droge koja je bila visokog kvaliteta. Znala sam da ću imati veće šanse da uspem u tome ako se vratim u Aberdin."
Tada je otkrila meditaciju i alternativne terapije koje su joj pomogle u borbi sa zavisnošću. Krenula je na studije za pravnicu, a kasnije se prebacila na psihoterapiju i specijalizovala se za neurolingvističko programiranje i hipnoterapiju.
Sada, 33 godine nakon što je započela s oporavkom i nakon 25 godina staža u psihoterapiji, koristi svoje iskustvo i stečeno znanje kako bi pomogla drugima.
Viki se takođe nada da će njena brutalno iskrena knjiga "Gola istina", koja je postala međunarodni bestseler na Amazonu na dan objave, pomoći drugima. "Ako mogu ja, može svako", poručuje.
"Ne osvrćem se na svoj život i ne osećam se tužno zbog njega. Bilo je tu puno ljubavi i smeha, ali bilo je i mraka, seksualnog nasilja, zavisnosti i drugih uznemirujućih stvari... Pisanje knjige stvarno mi je otvorilo oči i shvatila sam da sam stvarno živela život između svega toga i da sam se toliko promenila tokom godina", govori Viki, koja tvrdi da ništa ne glumi, autentična je i sirova.
(Kurir.rs/ Jutarnji.hr/ L. S)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
