Ko vas uvek prvi dočeka u bolnici? Ko vam se nasmeši i kaže reč ohrabrenja? Objasni vam sve što treba, uputi gde treba? Ko na vas pazi posle operacije i uči vas da ustanete, hodate, jedete? Ko mora da istrpi vaš strah, nervozu i sva druga raspoloženja? Ko vam daje lekove?Zbunili smo vas? Ništa vam ne pada na pamet? Pa, medicinske sestre, ta skoro nevidljiva bića u zdravstvenom sistemu Srbije! One su desna ruka svakom lekaru, bez njih bi sve stalo!Dr Kurir je bio u poseti medicinskim sestrama Dnevne bolnice GAK “Narodni front”. Ima ih osam. Na njihovim rukama je svaka pacijentkinja, a na intervenciju ih dnevno dođe obično 30.Jasmina Jovanović, glavna sestra, dočekuje nas sa informacijama da se kod njih na odeljenju svakodnevno rade razne hirurške intervencije.- Od takozvanih eksplorativnih kiretaža do operativnih zahvata kao što su konizacija ili, laički rečeno, isecanje grlića materice, pa lasersko skidanje kondiloma, prekidi trudnoće iz medicinskih razloga, ali i hitna stanja - npr. krvarenje kod žena. Tokom godine obavi se više od 6.500 intervencija, a dnevno u proseku 30. Nas osam radi pripreme za sterilizaciju, asistira u sali, vodi protokol ili medicinsku dokumentaciju, obilazi pacijentkinje posle intervencije - kaže naša sagovornica.Prema njenim rečima, lekari često nemaju vremena da se posvete pacijentkinjama.- Žene u bolnicu dolaze uplašene, nervozne, što je i očekivano. Mi smo te koje radimo njihovu psihičku i svaku drugu pripremu za intervenciju. Pred zahvat one znaju sve - šta će im se uraditi, koliko će to trajati, kakav je oporavak. Kad se probude iz anestezije, vide prvo nas, poznata lica. Naravno da nam se dešava da odemo s posla i razmišljamo o našim pacijentkinjama, pogotovo ako su ostale u bolnici zbog komplikacija - navodi sestra Jovanović.Na pitanje da li njihova struka ima mesto koje joj pripada u zdravstvenom sistemu Srbije, on kaže da ne.- Malo više smo skrajnute. U svakom smislu. Mi smo te koje rade negu pacijenata posle intervencija, i to ne samo medicinsku već i svaku drugu. Učimo ih kako se ustaju posle intervencije, šta da rade, kako da se ponašaju. Naš posao nigde se ne verifikuje. Nema nas. Položaj sestara neće biti drugačiji ni do 2020. godine! Ali mi smo izabrale da to radimo! Meni moja profesija baš leži - iskrena je naša sagovornica.
Pacijenti su najvažnijiJasmina Jovanović navodi da, bez obzira na to koliko je sestrinski posao potcenjen, pacijenti s tim nemaju ništa!- Svaki od njih dobije pravilnu negu i našu posvećenost. Posao je težak i odgovoran. Ima nas koje radimo po 12 sati dnevno. Provedemo ih na nogama u intenzivnoj nezi, porodilištu. Stalno smo na oprezu. Mi smo alarm kada nešto krene po zlu, mi to moramo da znamo da prepoznamo, posumnjamo i odmah zovemo lekara. Često i život spasemo dok ne dođe lekar koji je zauzet nekim drugim pacijentom - kaže ona.
