DR BISERKA OBRADOVIĆ IMA PLAN ZA VAS: 80 odsto bolesti mogu da se spreče ili izleče ako se otkriju na vreme, zato uradite OVO

Iako je glavni cilj medicine lečiti bolesne, ideal kojem struka teži jeste sprečavanje da do bolesti uopšte dođe. A da bi produžili svoj životni vek, moramo da se pridržavamo nekih principa.

Da bismo sprečili pojavu bolesti i uklonili rizik, treba voditi zdrav život, uz urednu i uravnoteženu ishranu. Ali pre svega, potrebno je da prepoznamo loše navike u svome životu i da ih menjamo, poruka je naše doktorke Biserke Obradović.

Prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine

Mnogo je lakše i jednostavnije sačuvati zdravlje, nego lečiti bolest, jer "zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu."

Zadatak izabranog lekara je da brine o Vašem opštem zdravlju, jer se pretpostavlja da vas poznaje najbolje, da zna vaše navike, kao i porodičnu sklonost određenim bolestima. On nije tu samo kada su vam potrebni pregled, lečenje ili savet, već i da vas podseti i pozove na redovne preventivne preglede i kada niste bolesni.

Ovih 12 principa bi trebalo svi da se pridržavamo:

1. Ishrana bez zasićenih masti i belog šećera, sa dosta svežeg povrća i voća.

2. Redovna i umerena fizička aktivnost: "Fizička aktivnost je lek koji menja mnoge lekove, a ne postoji lek, koji menja fizičku aktivnost”.

3. Izbegavati gojaznost - važno je da vam indeks telesna mase (BMI) bude manji od 25 kg/m2.

4. Izbegavati unos toksina - na pušače otpada 30 odsto svih slučajeva karcinoma, a alkohol je uzročnik 4 odsto. Postoji na hiljade toksina u dimu cigarete koji mogu uticati na imunološke ćelije u telu i koji oštećuju i menjaju njihovu osnovnu funkciju.

5. Dnevni unos tečnosti potrebno je da bude najmanje dva (2) litra.

6. Dobar san - dugovečni ljudi spavaju u proseku 8 sati.

7. Izbegavanje stresa – on je najveći tihi ubica savremenog doba.

8. Usvajanje optimizma - osobe koje pozitivno posmatraju život manje su sklone stresu i lakše se bore sa stresnim situacijama. Imaju čak 50 odsto manji rizik od prerane smrti.

9. Više smeha - smeh smanjuje lučenje adrenalina i kortizola, a povećava lučenje hormona zadovoljstva.

10. Redovan s*ks - osobe koje imaju redovne seksualne odnose su srećnije, bolje se odmore i lakše podnose stres. Kod miškaraca smeh smanjuje rizik za pojavu karcinoma prostate.

11. Neprestano učenje - što smo stariji, teže učimo, ali to ne znači da treba zapustiti vijuge i sive ćelije. Naprotiv, važno je da učimo neke nove veštine, imamo neki novi hobi i redovno čitamo knjige.

12. Antibiotike ne uzimati često i bez preporuke lekara. Oni smanjuju nivo citotoksina koji je najvažniji sekrecioni proizvod imuno sistema

Bolje je sprečiti nego lečiti

Uobičajena praksa u razvijenim zemljama je da se prevenciji poklanja najveća pažnja. Trudeći se da idemo u korak sa savremenim svetom, preporučujemo sistematske preglede, čiji je cilj rano otkrivanje i lečenje potencijalne bolesti i smanjenje faktora rizika.

Oko 80% bolesti mogu da se spreče ili da se izleče ako se otkriju na vreme!

Preventivni pregledi

Zdrvstvenim kalendarom je utvrđena dinamika preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva. Potrebno je naglasiti da se prevnentivni pregledi u potpunosti obavljaju o trošku zdravstvenog osiguranja. Praksa obavljanja sistematskih pregleda je ujednačena na teritoriojio cele Srbije i ona je propisana vodičima dobre medicinske prakse.

Odraslo stanovništvo od 19 do 35 godina preventivni pregled obavlja najmanje jednom u pet (5) godina. Ostali odrasli najmanje jednom u dve godine.

Porecena rizika za dobijanje bolesti

Ponekad je bolest nemoguće izbeći, ali značajno nam koristi njeno otkrivanje u ranom stadijumu, kako bi se moglo što uspešnije izlečiti. Zbog toga su nam od neprocenjive vrednosti skrininzi. Njima se procenjuju rizici za određena oboljenja. Imamo ih četri i to:

- Skrining za rano otkrivanje raka debelog creva: sprovodi se kod oba pola starosti od 50 do 69 godina, jednom u dve godine

- Skrining za rano otkrivanje dijabetesa: sprovodi se kod osoba oba pola starosti preko 35 godina, jednom u tri (3) godine

- Skrining za rano otkrivanje kardiovaskularnog rizika: sprovodi se kod muškaraca od 35 do 69 godina, a kod žena od 45 do 69 godina, ili kod žena mlađih od 45 posle nastanka menopauze, jednom u pet (5) godina), ukoliko nemaju registrovano kardiovaskularno oboljenje.

- Skrining za rano otkrivanje depresije: sprovodi se kod osoba starije od 18 godina.

Sve ovo možete da obezbedite kod svog izabranog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Zapamtite, mnogo je lakše i jednostavnije sačuvati zdravlje, nego lečiti bolest!

(Kurir.rs/B.M.)

Bonus video: