Nagledao sam se svega za ovih 25 godina, koliko vozim u Gradskom saobraćajnom preduzeću "Beograd", ali onog jadnog pešaka nikada neću izbaciti iz glave! Ne daj bože nikome takvu smrt. Kad sam išao prema njemu, video sam ga onako izbezumljenog. Napravio je korak ulevo. U jednom trenutku sam pomislio da je uspeo da se spase.
Ovako priča Zoran Melnik Kiza (55), vozač tramvaja na liniji 12, koji je u ponedeljak bio učesnik stravične nesreće na uglu Resavske i Krunske ulice u Beogradu, u kojoj je poginuo Slaviša Tešić (42).
Uprkos tragediji koja ga je zadesila, vidno potresen, Melnik je otvorio dušu i ispričao šta se tačno dogodilo.
- Tramvajem sam se nabio u tu zgradu. Više pešaka nisam video i mislio sam da je uspeo da izbegne vozilo. Posle nekoliko minuta, jedva sam smogao snage da izađem napolje. Seo sam na prvo sedište kako bih došao k sebi. Onda sam video njega, jadnička, kako leži. Ono je bila scena iz horor filmova. Tu mi je pao mrak!
Zoran kaže da je strašno kad ste nemoćni i ne možete ništa da učinite da izbegnete nezgodu.
"Svestan sam da nisam kriv. I svi mi kažu da nisam kriv! Ali džaba. Kad vidiš to i ne možeš da sprečiš... Čitam danas o njemu, o njegovoj porodici. Vidim da ima ćerkicu od dve godine. Mogu samo da mislim kako je njima. Mnogo mi je žao tog čoveka", priča kroz suze Melnik.
Tramvajdžija kaže da je bila sreća u nesreći to što je ponedeljak bio neradan dan. Da se radilo, ulica bi bila puna pešaka, a tramvaj putnika. Naljutile su ga, kaže, netačne informacije u pojedinim medijima da je teško povređen. Zbog toga je njegova porodica satima bila u agoniji.
- Ćerka Ivana jedva je uspela da preko kol-centra GSP-a dobije mog šefa, koji joj je objasnio da sam dobro. Majka samo što infarkt nije dobila - priča naš sagovornik. - Kolena me bole, noge su mi modre i natečene i jedva idem. I vrat me boli, ali sve će to proći. Bio sam pun stakla kad su me dovezli u Urgentni centar, a kad sam skinuo duksericu - svuda se rasula srča.
NE PROPUSTITE
Zoran, kako kaže, i sada ubeđuje sebe da će moći da sedne u tramvaj kad se vrati s bolovanja.
"Ne znam u kakvom ću psihičkom stanju biti. Zamoliću šefa da mesec dana budem u garaži na parkiranju, dok se ne vratim na svoje. Mada, nekada je bolje da čovek radi, da ne bi mislio o užasu kroz koji je prošao", priča Melnik.
Povredili su ga i komentari koji su građani ostavljali na društvenim mrežama, gde su svi odmah njega optužili za nezgodu.
- Uvek su vozači krivi za sve! Ljudi nemaju pojma, ne znaju šta je tramvaj, gradski saobraćaj - rekao nam je Zoran. - Ne znaju da punih osam sati moramo da budemo potpuno koncentrisani, da pazimo na sve. I na pešake koji prelaze gde hoće, na vozače koji voze po šinama, skreću gde i kako stignu, o našoj vožnji i punicima u vozilu ...
Beograd je, kaže tramvajdžija, prebukiran vozilima i niko ne poštuje saobraćajne znake.
NE PROPUSTITE
Zbog unuka želi u penziju
Uprkos mukotrpnom poslu, Melnik se ne kaje što je tramvajdžija, jer voli da vozi.
- I danas taj posao obavljam s ljubavlju, iako se sve promenilo. Svi zavise u GSP od vozača, a niko ne kaže hvala, već nas svi kritikuju. Ali moram da ostanem pozitivan, hoću sebi da produžim život. Još tri godine imam do penzije. Imam i dve unukice i želim da proživim starost sa njima. Zbog njih se i držim... Zbog njih, ćerke Ivane i supruge Mirjane, s kojom sam 30 godina u braku.
(Kurir.rs/Večernje novosti)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
