Ponekad mi se zaista čini da, kada otvorim frižider, ugledam kuštravu facu Novaka Ðokovića, koji mi kaže: Gde si, Peđa? Ali ostavimo sada po strani bilborde po soliterima Novog Beograda i srbovanje, i okrenimo se tenisu. Iz tog ugla nema dileme, Nole je neviđeni velikan belog sporta. Ko misli drugačije, verovatno je pretenciozni Marsovac ili se zove Mats Vilander.Svako ko je bar jednom udario lopticu reketom valjda shvata šta znači osvojiti pet titula u Melburnu. To u Open eri nije pošlo nikome za rukom - ni Agasiju, ni Federeru, ni Samprasu, ni Lendlu. Ali jeste momku sa Banjice, čiji su roditelji morali da prodaju stan da bi postao ono što je danas. Nole je tako ponovo kandidat za osvajanje grend slema, odnosno sva četiri velika turnira u jednoj kalendarskoj godini, a to bi mu zaista donelo epitet vanzemaljca. Nije tako loše biti Ðokovićev savremenik, posebno što mi malo stariji pamtimo kako smo se nekad oduševljavali sendvičom Bobe Živojinovića ili dugom kosom Brune Orešara...A nije da nije, radujem se i što će Nole i društvo uskoro dočekati Hrvate u Kraljevu. Iz lokalpatriotskih razloga. Tako da, kad ga sledeći put budem video u mom frižideru, samo ću reći: Svaka čast, majstore.
