Gotovo uvek kada dođem u situaciju da branim neko zvučnije ime ili nekog ko je osumnjičen u nekom za javnost zvučnom predmetu, po pravilu se jave dežurni lažni novinari koji po zadatku za cilj imaju da diskredituju mene lično, a preko toga i političku opciju kojoj pripadam, bez obzira na to što ono sa čim se ja bavim, a to je advokatski posao, koji zaista volim, nikakve veze nema sa mojim političkim opredeljenjem ili dosadašnjim političkim delovanjem. Neće imati ni sa budućim, jer sam odavno naučio da posao i zadovoljstvo ne mešam. Advokatura je posao. Bavljenje politikom nekada mi je bilo zadovoljstvo. Danas se trudim da se istom gotovo i ne bavim.
Ipak, izgleda nije svakom u Srbiji dozvoljeno da se bavi advokaturom. Odnosno, ako se drzneš da se baviš, a nisi na drugosrbijanskoj liniji, već si im ideološki protivnik, na svakom mestu bićeš diskreditovan. Sa tim moraš da se naučiš da živiš. Rukovodim se principom - pas laje, vetar nosi. Neka ti koji imaju zadatak da me vređaju nastave i ubuduće to da rade. Više govore o sebi nego o meni.
Nedavno sam napadnut preko jednog medija kako bi trebalo da me bude sramota što branim kriminalce. Zamislite, gle čuda, advokat brani osumnjičenog za izvršenje krivičnog dela. E sad, da su u pitanju kolege koje imaju suprotstavljeno političko razmišljanje aktuelnoj vlasti, oni bi medijski bili slavljeni. Da ne govorim o neverovatnoj optužbi ako branim nekog ko je iz Srpske napredne stranke, kako to radim po principu partijske bratije. Kako nešto slično ne prigovorite kolegama Boroviću ili Gajiću kada brane i zastupaju svoje partijske kolege iz Jeremićeve stranke ili kolegi Todoriću, koji brani sve svoje partijske kolege, pa i samog Dragana Ðilasa?
Suočen sam i sa optužbama da je skandalozno što sam kao advokat predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe, pa samim tim i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Kažu, to je konflikt interesa. Elem, kako onda nije konflikt interesa kada Advokatska komora delegira članove u VSS i DVT, što je inače Ustavom ustanovljeno? Kako nije bio konflikt interesa kada je Boško Ristić kao niški advokat bio na mom mestu ili još ranije, devedesetih kada je parlament najdirektnije odlučivao ko će biti sudije kada je kolega Borivoje Borović bio na čelu tog istog odbora? Kako se to zaboravi i čemu to licemerje?
Na kraju, svaki dan sam suočen sa tim da je neka struja u Advokatskoj komori Srbije ili Beograda uz moju pomoć negde nešto ostvarila. Navodno, svako je na ovaj ili onaj način sa mnom povezan, pa sam ja taj koji preko vlasti nekog gura po komorama. Evo, jednom za sva vremena - ne zanima me unutaradvokatski sukob po komorama! Apsolutno sam nezainteresovan ko će biti rukovodstvo u bilo kojoj komori. Ko god se poziva na mene ili me za nekog u tim sukobima povezuje, notorni je lažov i ništa mu ne verujte. Šta će se dogoditi u komorama, zanima me kao lanjski sneg.
Na kraju, ljudi, želim samo da radim svoj posao. Svestan sam da će zbog mog političkog uverenja svakom da pada na pamet da me vređa i optužuje što sam živ uopšte. Ipak, verujem u normalne i dobronamerne ljude. Od ovog posla želim da živim i nemam nameru bilo čim drugim u životu da se bavim. Gorak je advokatski hleb, ali je umešen sa mojih deset prstiju i to čini posebnu sreću.
NE PROPUSTITE
