Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Qwrz u hramu umetnosti
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Qwrz u hramu umetnosti

Lični stav

Pre nekoliko godina sam postavio dijagnozu - zbog koje Olivera Bećković umalo nije pala u fras - da je razlika između „radikalske“ i tzv. bolje Srbije, Euromahale i Krugova dvojke i puko zasenjivanje kolektivne prostote zasnovano na većem broju zuba, boljem stajlingu, lepšem izražavanju i malo većoj načitanosti euromalčana i krugodvojkaša, a da je mentalitetska osnova zajednička i jednima i drugima, što će reči - sladunjavo, ali smrdljivo palanačka. Zaboravio sam dopisati - i neizlečiva.

Elem, Aca Lukas, pjevač ovdašnji, potegao pa bajagi napisao autobiografiju pod nadasve samozatajnim naslovom „Ovo sam ja“. Napisah „bajagi“ zato što je dibidus izvesno da autobiografiju nije pisao Lukas nego tzv. ghost writer, dakle osoba vična peru i pravopisu.

Budući da je Lukas u autobiografiji izrekao misao velikih ljudi da „Danas treba zabraniti“, Danas se osetio p(r)ozvanim da upriliči masovno izjašnjavanje uglednih književnika, intelektualaca i kulturnih radnika o tome šta oni misle o tome što je Lukasova knjiga predstavljena u „Hramu umetnosti“, tj. Pozorištu na Terazijama.

Sakralizacija profanog je tipična za seljačine i palančane, pisali smo i o tome i o štetama koje iz toga proizilaze za istoriju i život. Po čemu je to pozorište „hram“. Šta je to u pozorištu - bilo kom, ne samo onom na Terazijama - sveto? Pozorište jeste kuća umetnosti - uključujući i lošu, ali kad se u pozorištu ne igraju predstave, pozorište je prazna sala i pozornica, na kojoj se - uz određenu naknadnu - mogu upriličavati promocije bilo čega i bilo koga. (Btw, nisam siguran da je Lukasova promocija nešto najgore što se odigralo na našim scenama, ali to je tema za neku drugu kolumnu.)

A mi idemo dalje. Palanački mentalitet je po definiciji balkanskošpijunski, sledstveno su čaršijski organi gonjenja momentalno stupili u akciju i za ghostewriting, tj. za kolaboraciju s Lukasom, optužili pisca Dejana Tijaga Stankovića. Ne znam da li je to tačno, sve, međutim, i da jeste, osim za smrdljive palančane, u tome nema ništa zazorno.

Taman napisao i biografiju najnepoštenijeg čoveka na svetu, ghost writer će uradi samo jedan pošten posao. Tačka. Tako se smatra svugde na svetu. Osim u Srbiji, zemlji vidovdanske etike i duhovne vertikale.

Moj stari drug, profesor, pisac (i budući akademik) Mika Pantić je za Danas izjavio da Laguna „nažalost“ ima pravo da objavi šta hoće. Ostalo što je Mika rekao bilo je na mestu, ali zašto - „nažalost“. U pravu da se objavi apsolutno sve - koje u ovoj zemlji nije bilo oduvek na snazi - nema mesta za „nažalost“. Pravo da se objavi sve uključuje i pravo da se objavljuju gluposti i sranja, uz napomenu da nisam sasvim siguran da je Lukasovo Žizniopisanije najveća glupost i sranje objavljeno u Srbiji zahvaljujući tom pravu.

Najveće ibretenije je, predvidivo, izazvao Lukasov statement da mu „nije žao što je Ðinđić ubijen“. Koga vi to, more, zajebavate. Najmanje 75 % Srbije ne žali što je Ðinđić ubijen, a ostatak boli qwrz.

Vučiću, udriiiiiiiiii!

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track