Pre neki dan sam izneo na Fejsbuku viđenje da je prerano otvaranje šampanjca i uverenost u sigurnu pobedu na narednim izborima većine funkcionera SNS nešto što nema uporište.
Čak sam napisao da se ne bih kladio u pobedu SNS, već naprotiv. Dobio sam lavinu komentara. Zanimljivo, podjednako sam napadnut i od pristalica SNS, doduše u blažem obliku jer su oni tvrdili kako to pišem da bih mobilisao članstvo, kao i od opozicionih pristalica koje su komentarisale kako mi je to Vučić rekao da napišem takođe sa motivom da mobilišem članstvo naprednjaka. Doduše, bilo je i onih koji su pisali kako me je uhvatila panika, da je prpa i slične besmislice. Neverovatno je kako ljudi sebi daju za pravo da interpretiraju nešto, očito videvši sebe u mojoj poziciji.
Mnogo je razloga zbog kojih mislim da SNS neće preživeti naredne izbore. Odmah da budemo načisto, jasno je da je SNS najpopularnija pre svega zbog Vučićevog rejtinga kao lidera, kao što je jednako jasno da će izborni rezultat sa gotovo stoprocentnom sigurnošću ići njoj na ruku. Problem je što najiskrenije mislim da izborni rezultat neće vredeti pet para te da je baš zbog te činjenice pad sa vlasti neminovan. Uostalom, zar zaista neko misli da su glasovi odlučivali na izborima u SAD? Odlučivali su mediji, a pre svega društvene mreže. Plašim se da će se nešto slično dogoditi i u Srbiji.
Prethodno, da bi scenario uspeo, biće neophodno da se do ludila radikalizuje situacija i da se medijski Srbija podeli kako bi se u međunarodnim okvirima stvorila lažna slika o navodno brojčano jakoj opoziciji koju ohola vlast maltretira i ne da joj da zine. To radikalizovanje svakako će podrazumevati sumanute akcije koje se graniče sa terorizmom, poput lupanja prostorija SNS što smo nedavno imali prilike u Novom Sadu da vidimo, prebijanja njenih aktivista, protesta ispred kuća i stanova njenih funkcionera, omalovažavanja njenih birača, pa čak i najgoreg vređanja. Uostalom, setite se predizborne kampanje u SAD gde se sve to isto radilo samo prema Trampovim pristalicama. Oni su proglašavani za primitivce, fašiste, seljačine, dolazili su im ispred kuća i maltretirali porodice i sve su činili da život kongresmenima i senatorima koji su uz Trampa učine život nepodnošljivim.
Ne zaboravite da su u Srbiji takođe počeli sa tim kampanjama, recimo kada su Vesiću odlazili ispred kuće. Inače, ovaj vid pritiska nije ni malo slučajan. Naprotiv, cilj je da se najpre isprovocira reakcija vlasti sa jedne strane, ali i da se biračima SNS unese nesigurnost, pa čak i strah, uz onu čuvenu opasku- razmisli šta će biti sa tobom kada tvoji padnu sa vlasti. Takođe, tu je i izazivanje stida da se kaže kako podržavaš SNS, jer medijska haranga će se do te mere podići da će ljudima, posebno u velikim sredinama, pomalo postati društveno neprihvatljivo da podržavaš Vučića i SNS. Praktično, birač SNS biće doveden u situaciju da sa najgorom dozom stida ide na biralište, plašeći se da ne bude osuđen od komšija, bez obzira što su i te komšije najvećim delom birači SNS, ali zbog agresivne medijske kampanje, posebno one preko društvenih mreža, stvoriće se slika da je podrška Vučiću nešto što je sramota. Sve ovo neminovno dovodi do scenarija da čak i ako Vučić i SNS pobede, društvene mreže će presuditi drugačije, jer pobednik je onaj koga oni odrede da je pobedio. Potom sledi kampanja kako je vlast pokrala izbore, jer, Bože moj, kako je moguće da bude drugačije. A onda… Onda je kraj! Međunarodni faktor sprema završnu egzekuciju.
Ipak, ono što najviše brine je apsolutno odsustvo svesti kod najvećeg dela ljudi u vrhu SNS da se ovo može dogoditi. Sve to dodatno pomaže da se vlast izgubi, jer ponavljam, plašim se da izborni rezultat nikom neće biti bitan. Da se ne lažemo, neki u vrhu SNS čak i preželjkuju da se ovako nešto dogodi. No, kako god, ja napisah, pa i rekoh, te spasih dušu svoju. Dodatno po ovoj temi nemam nameru više da govorim.
Svako dobro od Gospoda.
NE PROPUSTITE
