Nije čudno što je svetski konceptalni umetnik br 1. naše gore liska, nedavno visokoodlikovana Marina Abramović. Imala se ona gde i od koga učiti. Srbija je, naime, raj konceptualizma, počev od knjaževskog, preko kraljevskog i socijalističkog, zaključno sa najplodnijim - nacionalističkim.
Pre nego što pređemo na „meritum stvari“ (M. M. Vučinić), a budući da je subota dan za kulturu, hajde da razmotrimo šta je to uopšte konceptualna umetnost. Ima tu raznih mišljenja, meni lično se najbolje sviđa ono koje (otprilike, navodim po sećanju) kaže da je konceptualna umetnost - „transformacija namere u formu“.
Sad kad smo to apsolvirali, biće nam lakše da malanje Mladićevog murala na Vračaru i višemesečna zbitija oko njega posmatramo kao konceptualistički performans. Pođimo zato od koncepta samog murala. Kakva je tu namera/poruka transformisana u formu? Vrlo jednostavna i glasi ovako - „jebaćemo vam majku“. A kome? Eh, kome. Svima koji nisu „mi“. A ko smo „mi“? E, to je već teže pitanje. Što reko „naš narod“, sedi golom guzicom na mravinjak, pa reci koji te je mrav ujeo. „Mi“ je obećana zemlja anonimonosti i nekažnjivosti.
Neskrivena namera Mladićevog murala - i mnoštva njemu sličnih - jeste da zastraši, da gurne prst u oko, da povredi, pripreti, ponizi itd. A koga? Eh, koga. Srpske karadušmane i domaće izdajnike. Srpske, međutim, karadušmane savršeno boli qwrz za Mladićev mural - nije namalan na njihovim zidovima - naprotiv, karadušmanima to ide naruku, dobro im dođe da svako malo lansiraju tezu o „genocidnosti srpskog naroda“.
Evo, nije prošlo ni nekoliko dana a sa svih strana, ne samo iz komšiluka, na visoke srpske adrese su počele da stižu packe. To će u tabloidnim novinčinama i u televizorima - može biti i na visokim adresama - biti prokomentarisano ovako: „Šta nas boli qwrz, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, svoji smo na svome, mogu da nam pljunu pod prozor.“
A posle, kad se pokaže - kao što se mnogo puta pokazivalo - da nam ipak mogu svašta, onda bude kuku lele propraćeno naricanjem da nas svet mrzi zato što smo Srbi i pravoslavci. I tako ukrug. Perfomansima nikad kraja.
Kraj se ne nazire ni ovom, najnovijem. Opoziciona javnost - koja je sama po sebi čist konceptualizam - promptno je lansirala dubaru da je malanje murala i njegovo održavanje u životu „dozvolio“ lično Vučić. Ostavimo sad po strani da je dozvoljavanje - to jest nedozvoljavanje - isključiva ingerencija opštinske inspekcije, složimo se da je mural „dozvolio“ Vučić, ali postavimo neprijatno pitanje zašto je to dozvolila opozicija, koja se - čast retkim izuzecima - nije pojavila na protestu protiv apšenja Aide Ćorović. I ne samo da se nije pojavila nego je Guzijanov pobočnik Gajić lansirao sledeći tvit: „Vučić je na obe strane. I sa Mladićevim muralom i sa Aidinim jajima. Ne nasedajte!“ Vaistinu do jaja! Udri, Vučiću, trostrukom kamdžijom, šta čekaš?
NE PROPUSTITE
