Kao što postoje dva Ðilasa - Dragan i Milovan (mada je ovaj drugi odavno prestao da postoji, ali još živi u našim srcima), tako postoje i dva Mikija Manojlovića - Miki Manojlović glumac i Miki Manojlović avion.
Naša današnja kolumna je posvećena anatomiji moralne panike koja je izbila nakon što je Miki - glumac, ne avion - gostujući na televizoru N1 (između ostalog) blagoizjavio, citiram: „Vučić je u odnosu na našu političku sredinu i opoziciju Šarl de Gol.“ Ovo „u odnosu na političku sredinu i opoziciju“ bitno umanjuje laskavost komplimenta, ali komplimentu se u zube ne gleda.
Nije Miki - glumac, ne avion - bio prvi koji je Visokog nazvao De Golom, takođe povisokim čovekom. Prva je, ako se ne varam, bila Vesna Pešić. Tikva je, međutim (iz razloga poznatih redakciji), vrlo brzo pukla, pa je Visoki u Vesninim očima degradiran u čin maršala Petena.
Moja neznatnost Visokog Vučića nije nazivala De Golom, ali ga je huškala da se umesto Veberovih studija lati knjiga Andrea Malroa, u kojima je De Golov kulturni popečitelj opisao generalove poslove i dane, iz kojih se može utuviti da se politička veličina - i prosperitet nacije - postužu isključivo donošenjem nepopularnih, rizičnih, ponekad i po glavu opasnih odluka. Treba li uopšte reći da sam i na tom poslu ispunio visoke profesionalne standarde džaba molera.
No dobro. Idemo dalje. N jediničina novindžika je u jednom trenutku Mikiju Manojloviću postavila neprijatno pitanje a da kakva je „cena“ kad umetnik podržava vlast. U prevodu sa ezopovskog na kolokvijalni srpski, pitanje je u stvari glasilo „a da šta od svih stvari koje vole mladi - uključujući laki keš - dobija umetnik kad podržava vlast“. Na šta je Manojlović rekao: „Ovaj razgovor.“
Šta Manojlović gubi, a šta dobija „podržavajući vlast“, njegov je problem i posao njegovog računovođe, naš posao je, kako rekoh, anatomija još jedne od bezbrojnih moralnih panika koja je izbila čim se po srbskim vilajetima pronela vest da je Manojlović rekao to što je rekao, a uzgred rečeno, rekao je 97-procentnu suštu istinu and nothing but the truth.
Odmah su usledili odjeci i reagovanja u kojima su prednjačile kolege sineasti i Ardalioni, ali oglasio se i Bojan Pajtić, koga je Manojlović optužio da je „članove žirija Sterijinog pozorja 2017. godine nazvao govnima jer nisu dali nagradu Kokanu Mladenoviću“. Pajtić je „tvitovao“ da avion - pardon, Miki - laže i da on to nije rekao. Možebiti da nije rekao, ne znam, ali ako nije rekao, trebalo je da kaže, jer su se te godine tendenciozno nenagrađujući Kokanovu briljantnu predstavu članovi žirija s Manojlovićem na čelu doista pokazali kao teška govna.
Najbolje mi se ipak svideo odjek i reagovanje Gorana Marković, koji je stvar prokomentarisao ovako: „Vučić nije De Gol, nego autogol.“ E jeste moj qwrz. Autogol je kad sam sebi zabiješ gol, a Visoki je - obrni, okreni - postigao het-trik. Autogolgeteri su bili - i ostali - Referendumski Lopov i JexS Tadić.
