Neki će se setiti da sam pre izvesnog vremena pisala o devojčici koju je pre osam godina, kada je imala 12 godina, u dvorištu crkve silovao seoski pop, koja je tada smogla snage da ispriča šta joj se desilo, izdrži peticiju koju su meštani potpisivali kao podršku svešteniku koji ju je silovao, bila dovoljno hrabra da izdrži sve uvrede, podsmeh i osude sa kojima je u svom selu bila suočena zbog toga što se ona, dete bez roditelja, drznula da policiji prijavi jednog od najmoćnijih muškaraca u selu i koja je, po sopstvenom priznanju koje je došlo osam godina kasnije, zbog toga trpela posledice ceo život, počela da mrzi muškarce, osetila se nesposobnom da ostvari ljubavni odnos sa bilo kojim muškarcem u svim životu i mrzela sebe i samopovređivala se nakon svakog intimnog odnosa. Izdržala je sve to kao devojčica, sve dok osam godina kasnije, kao mlada žena, sada i sama samohrana majka jedne devojčice, nije došla do televizije sa nacionalnom frekvencijom i do najgledanijeg rijaliti programa u regionu - sve do „Zadruge“.
Tada ju je u emisiji, koju je, prema podacima Pink televizije, gledalo više miliona gledalaca, voditelj podigao, prozvao imenom i prezimenom i otkrio celu njenu traumu uz obrazloženje da je „svakako bilo neminovno da se kad-tad sazna“. Iako je bilo više nego očigledno da nije želela o ovome da priča, voditelj nije prestajao sa suludim pitanjima o najsitnijim detaljima, kopanjem po najbolnijim ranama i insistiranjem da do detalja ispriča sve - kako je izgledao prvi put, a kako naredna dva, kada ju je sveštenik napao, kako je bežala, zvala u pomoć, zašto nije ranije prijavila, šta misli da je opredelilo silovatelja da baš nju napadne, da li je to možda činjenica da su je roditelji ostavili kao dete, kako se osećala nakon toga, kako je izgledao sudski proces koji je usledio i kako su joj se deca u školi smejala i nazivala „popadijom“. Tom prilikom smo, zahvaljujući insistiranju nemilosrdnih i neprofesionalnih voditelja, saznali i sve detalje o njenom kasnijem porodičnom životu, bolnom odnosu sa roditeljima, zlostavljanju koje je trpela od bivšeg supruga, partnerima, seksualnim izborima, svemu onome što je želela da zadrži za sebe.
Nakon toga, ova mlada žena je i u samoj „Zadruzi“ ušla u jednu ljubavnu vezu. Nasilnu, toksičnu vezu u kojoj je svaki dan pred milionskim auditorijumom trpela iživljavanje i fizičko nasilje svog partnera, uživo u programu i uz oduševljenje televizije koja je beležila sve veći pregled klipova na društvenim mrežama. U tim istom rijalitiju ona je opet zatrudnela. Nakon pritisaka od strane partnera da prekine trudnoću, prebijanja nakon što se već znalo da je u drugom stanju i optuživanja i osuđivanja od strane kolega iz rijalitija, ona je odlučila da prekine trudnoću. A kako drugačije, nego uz televizijski prenos i budno oko kamera i fotografa koji su je pratili u stopu i izveštavali koliko puta je zaplakala, a koliko puta povratila, uz objavljivanje sve medicinske dokumentacije i neizbežna i besomučna pitanja novinara koja su usledila danima nakon toga. U istoj emisiji u kojoj se žene koje su prekinule trudnoću nazivaju ubicama i vređaju zbog toga, u kojoj je televizija pokušala da dokaže da partner ponekad ima prava da njenom glavom udara o zid plakara i u kojoj će, valjda, naići na podršku, razumevanje i pomoć koja joj je neophodna.
Nekako baš u to vreme se javio i njen bivši muž tvrdeći da uopšte i nije silovana kao devojčica i da se radi o njenom pokušaju da prikrije vezu u kojoj je tada bila, priznajući da ju je tukao, čak i dok je bila u drugom stanju, ali da ga je sama izazivala.
Jasno je da joj tamo niko neće pružiti pomoć koja joj je neophodna. Pitanje je imamo li institucije koje bi to morale učiniti. Ili je sve ipak u gledanosti?
NE PROPUSTITE
