Ne samo Famozno, cela Srbija se već nekoliko dana vrti oko dupeta, živ nisam da dočekam četvrtak (dočekaću ga u trenutku dok čitate ove redove) da vidim da li će i Ljilja Smajlovićka napisati nešto na tu temu. Samo ona nije. Sumnjam da će odoleti. Izazov je to za nju. Kad bi joj neko začepio usta, progovorila bi na dupe.
Kao čovek „klozetskih (i guznih) metafora“ (Lj. Smajlović), nisam mogao a da se ne zapitam šta li bi se dogodilo da se Ðilas, Dragan, ne Milovan - koji je homofob kao i Nikanor, samo mudro ćuti - najeo ludih gljiva, sazvao konferenciju za štampu i u etar izgovorio ono što je Nikanor rekao u pastirskoj besedi.
Evo šta: Da se to Draganu omaklo, bolje bi mu bilo da se nije ni rodio. Tabloidi bi ga danima čerečili - možda je bolja reč „guzili“ - a reagovalo bi i tužibapstvo. I to s dobrim razlogom. Takve govorancije ne bi smele da prolaze nezapaženo od tabloida i (tabloidnih) tužibapstava.
Elem, sa velikim zakašnjenjem se na televizoru Pink oglasila i prvojebena stranka, Ana Brnabićeva. Evo šta je mudroslovila: „Da li me je pogodilo nešto od toga, pa jeste, naravno. Kada god vam neko pomene dete, to je, ja mislim, za svaku osobu kao užaren štap u oko. Da li me je pogodilo da neko (ko li, bože, prim S. B.) za moje babe i dede kaže da su koljači srpskog naroda, naravno, užasno me pogodilo, ljudski.“
Ali, ali, nastavila je Anči da mudroslovi: „Srpska pravoslavna crkva je jedan od osnovnih stubova srpskog društva i naroda“, i naglasila da nikada nijednu reč protiv SPC neće reći. (Porfirije, ovo je za orden Sv. Save.)
Čekaj malo. Zašto bi išta govorila protiv SPC. SPC je vrlo širok pojam, koji obuhvata i daleku prošlosti i čemernu sadašnjost i (nadam se blisku) eshatološku budućnost. Osim nekolicine estradnih parapolitičkih kalcana i popova - i njihovih svetovnih zanosača muda - u SPC obitava čitavo jedno mnoštvo čestitih episkopa, monaha i svetovnjaka. Da budem do kraja precizan - ono najbolje u SPC je sakriveno daleko od očiju javnosti. I tu treba i da ostane.
Dobar glas se daleko čuje, rđav još dalje, sledstveno je Nikanorov megaluping odjeknuo ne samo u regionu nego i u inostranstvu, odakle mi je sa jedne (dobronamerne) katoličke adrese - u pitanju je Srbin, katolik, ime i br. lk poznati redakciji - stiglo Viber pitanje: da li se Porfirije oglasio povodom Nikanorove brljotine.
Nakon što sam poruku pročitao i povratio dah od grohotnog smeha koji me je obuzeo, reviberovao sam drugu, biseru rasutom u svetu, da je Porfirije reagovao tako što je otišao na trening pravoslavne košarkaške reprezentacije Srbije.
Završni redovi su ekskluzivno posvećeni Porfiriju, ali ako još neko ima uši, i on će čuti. Trpanje u bulju jeste težak greh, u vrhu spiska tzv. smrtnih telesnih, ali na tom spisku ima i mračnijih rabota, incest npr., da ne pominjem kozojepstva i kravojepstva. Ono što je zajedničko svim tim gresima je - oprostivost. Netelesni, međutim, greh protiv Sv. Duha, koji je ponekad teško primetiti, neće biti oprošten ni u ovom ni u onom veku.
NE PROPUSTITE
