Doživeh ovih dana na čuvenom Tviteru lavinu uvreda koje su dolazile sa obe strane, preciznije rečeno - sa obe ekstremne strane političkih krajnosti na našoj političkoj sceni koje mogu da budu izuzetno opasne po srpsko društvo.
Dakle, ovi levo liberalni, odnosno bolje rečeno NATO lobisti, napadali su me svim silama da sam ruski plaćenik, da pripadam stranci koja radi za Putina, da želim da Srbija bude ruska gubernija. Razlog tih besmislenih i glupavih napada je moja otvorenost da posle Srbije i Republike Srpske najviše volim Rusiju i da svakako nikada ne bih pristao da Rusiji uvedemo sankcije.
No, ne lezi vraže, napadnut sam, i to ni za jotu s manjim žarom, od strane iracionalnih rusofila samo zato što sam izneo stav da velike sile nikada s podjednakim intenzitetom ne izazivaju haos na Balkanu i da svaka ima svoje lobiste i plaćene grupe po Balkanu i Srbiji, pa između ostalog i Rusija. Pojašnjavao sam svoj stav činjenicama, kao i time da da nikada u životu ne bih pristao da radim za bilo koju drugu zemlju, pa ni za Rusiju, jer ja nisam Rus, već sam Srbin i jedina zemlja za koju mogu da radim je moja otadžbina Srbija. Gomila iracionalnih rusofila koja Rusiju nikada u životu nije videla i koja o Rusiji ništa ne zna napala me je da sam NATO plaćenik, NATO lobista, izdajnik bratske Rusije.
Dakle, obe strane su emotivno shvatile moje stavove kao da sam im napao njihove zemlje i tako su grčevito stali da brane s jedne strane NATO i njegove zemlje članice, dok su ovi drugi branili Rusiju više od samih Rusa. Nikog nije bilo briga za Srbiju. Kao da ona ne postoji i kao da su im sve ove druge zemlje bitnije od jedine nam otadžbine. To je poražavajuće.
U susret promovisanju nečeg što bi u skorije vreme moglo da se nazove „srpski blok“, kandidujem baš ovu ideju - isključiva borba za Srbiju i njene interese. Sa svima smo u odličnim odnosima, sa Rusijom i u bratskim, ali nikako nijednu drugu državu ne mogu da volim više od Srbije, niti bih da ne znam šta da mi se ponudi pristao da radim za neku drugu zemlju, posebno ne kada bi to bilo u suprotnosti sa srpskim interesima. Zato sam veoma srećan što me napadaju ova dva ekstremna pola, jer znam dobro da se ona većinska, pristojna Srbija, ne slaže s takvim ekstremnim stavovima. Ta većinska, pristojna i tiha Srbija želi da radi, da stvara, da čuva mir i svakako da odbaci sve ekstremne pojave. Rad za bilo koju drugu državu je veleizdaja, i to tako mora da se tretira.
Mogu ja da volim Ruse beskrajno kao braću. Mogu da se divim Dostojevskom, Tolstoju, ruskoj nauci, veličanstvenim arhitektonskim dostignućima Sankt Peterburga, ruskim svetiteljima, svetoj porodici Romanov, svemu onom što prija mojoj pravoslavnoj duši i zbog čega mi srce treperi u svakom taktu ruske himne kada je čuje. No, ja nisam Rus, već sam Srbin. Mi imamo naše interese, našu muku, naš geopolitički položaj i okruženje i mi moramo da se borimo kako znamo i umemo za naše interese.
Otuda, samo neka ovi ekstremi napadaju. Slobodno neka budu što glasniji sa obe strane. Njihovi napadi su najbolji pokazatelj ispravnosti onoga što trenutno radi Aleksandar Vučić i što će raditi ubuduće „srpski blok“. Samo Srbija.
Živela Srbija!
NE PROPUSTITE
