Uoči ključnih rasprava o zapadnom Balkanu u Savetu EU, prvo na nivou ministara, a zatim moguće i na sastanku šefova država ili vlada zemalja članica, pripremljen je nacrt zaključaka o svim zemljama u procesu proširenja, stabilizacije i pridruživanja, u koji su pojedini mediji imali uvid i o njemu pisali. O tim zaključcima se raspravljalo na nivou radnih grupa i na sastancima stalnih predstavnika.
Tekst nacrta zaključaka na više od 35 stranica daje manje-više istu sliku stanja zemalja regije zapadnog Balkana, kao i Turske, kakvu je pre dva meseca dala Evropska komisija u godišnjim izveštajima o napretku. Za Srbiju to znači nastavak ocena koje su dovele do toga da Srbija u prethodnih devet godina otvori samo 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno zatvori samo dva, i to ona o kojima se zapravo i ne pregovara, a da poslednja poglavlja otvori pre tačno godinu dana.
Situacija je još i teža od uobičajenih ocena koje Srbija dobija i zbog kojih se prethodna ministarka za evropske integracije žestila i žalila umesto da učini nešto da popravi stvari i ubrza evropske integracije Srbije. Utoliko jer je ove godine fokus zaključaka i na uticaju koji ruska agresija na Ukrajinu ima na region zapadnog Balkana, od energetske krize do pokušaja Rusije da neke od zemalja regiona, pre svih Srbija, nastave širenje lažnih vesti i vode hibridni rat.
Zato su glavne kritike upućene upravo Srbiji, koja, iako je kandidat za članstvo u EU i u procesu je pregovaranja, ne pokazuje nikakve naznake da će se prikloniti politici Evropske unije prema Rusiji. Upravo suprotno, iako je Evropska unija, ko zna koji put, postavljena kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, Srbija je ovih dana zaoštrila svoju retoriku ka Evropskoj uniji, predsednik je imao nekoliko oštrih, neki bi rekli i neprimerenih izjava, ljutito je najpre najavio da nema nameru da putuje u Albaniju na Samit Evropske unije i zapadnog Balkana, da bi, nakon najava da će o odlasku tamo odlučiti sam (a kako drugačije, kome još trebaju institucije u toj toliko privatnoj odluci?), ipak odlučio da na samit ode, u Srbiji se otvorio posebni TV kanal za Balkan ruske stanice Raša tudej, koji je pod sankcijama EU, dok neki od kadrova u novoj vladi otvoreno iskazuju ljubav i divljenje prema Rusiji, dok za Evropsku uniju retko imaju koju lepu reč.
EU je praktično već zamrznula pristupne pregovore sa Srbijom, iako formalne odluke o suspenziji tih pregovora nema. Iz diplomatskih izvora u Briselu se može čuti da neće biti otvaranja ili zatvaranja bilo kakvog novog poglavlja sve dok Srbija ne dokaže da zaista, iskreno i nedvosmisleno želi da pripada evropskoj porodici i deli iste vrednosti. Dakle, dok Srbija ne podrži sankcije EU protiv Rusije, pristupni pregovori sa Srbijom neće ići dalje. Zbog čega neko mora da nas tera da uradimo ispravnu, pravednu i normalnu stvar koju su uradile sve demokratske zemlje sveta, da osudimo zemlju koja je napala susednu državu, otela joj deo teritorije, čini ratne zločine, ubija civile i celom svetu preti nuklearnim ratom? Zbog čega, čak i u situaciji u kojoj nas neko na to tera, mi toliko istrajavamo u tome da ostanemo na pogrešnoj strani istorije?
NE PROPUSTITE
