U Pirotu je za svega nekoliko sati tokom ponedeljka uveče više od 50 osoba, sa simptomima gušenja, tražilo medicinsku pomoć, njih 15 zbrinuto je u Urgentnom centru u Nišu, dvoje je preminulo. Među zbrinutima ima dece, kao i stranaca koji su sa simptomima gušenja evakuisani sa zatvorenog auto-puta. U Pirotu je proglašena vanredna situacija, škole i vrtići su zatvoreni, a na sednici kriznog štaba saopšteno je da u vazduhu u tom gradu nema amonijaka i da on nije dospeo u vodu, tj. u reku Nišavu, ali je građanima preporučeno da ne koriste vodu iz česme nizvodno od Pirota.
Osim toga, ništa. U Pirotu se to veče nisu oglasile sirene, lokalne vlasti, lokalni mediji i lokalni krizni štab nisu dali nikakva uputstva građanima i građankama šta da rade i kako da zaštite sebe i svoje porodice, tamo se nije pojavio niko od zvaničnika vlasti od kojih se očekuje da se brzinom svetlosti stvore na mestu nesreće, a gradonačelnik Pirota, iako veoma iskusan političar s dugogodišnjim stažom na javnim funkcijama, davao je nemušte izjave o tome kako amonijak „nema miris“ i kako se prolio sadržaj jedne ili dve cisterne, te da čeka dalja uputstva. Zvaničnici vlasti bili su zauzeti još jednom ratom na Kosovu, poslednjim u nisu, a time su se bavili i predstavnici velikog dela opozicije, i to baš one ekološke, koja je pre svega nekoliko meseci blokirala puteve, institucije i državu zbog potencijalnog zagađenja koje će možda nastupiti za više od decenije. Sada su i oni bili zauzeti situacijom na Kosovu koja je za njih bila važnija od stvarne ekološke katastrofe.
Kao da se ne dešava ništa strašno. A dešavalo se. I još uvek se dešava. Voz koji je prevozio amonijak iskliznuo je iz šina u blizini Pirota. Oko 20 tona amonijaka iscurilo je iz vagona koji je bio jedan od četiri koja su iskliznula iz šina, od ukupno 20 vagona teretnog voza koji je prevozio amonijak natovaren u Bugarskoj. Kada je postalo jasno da se situacija ne može ignorisati, resorni ministar se oglasio i rekao da se ovakve nesreće dešavaju svugde. Propustio je, međutim, da kaže gde se tačno ovako opasne materije prevoze preko dotrajalih šina, gde tačno ističe da država nema ekipu koja će da interveniše, i osniva nekakve komisije koje tek treba da procenjuju kako će zaustaviti curenje amonijaka, koje traje i dalje. Propustio je i da kaže gde se tačno bez ikakve kontrole i u potpuno neadekvatnim uslovima prevoze opasne materije uz nadu i najbolje želje da se „neće valjda“ desiti nešto loše, kao što je to slučaj u Srbiji, gde se, recimo kroz Vračarski tunel prevozi cela hemijska i petrohemijska industrija iz Pančeva - benzin, dizel, tečni naftni gas, fosforna, sumporna kiselina, amonijak, hlor. Propustio je da kaže i da je ovaj tunel potpuno neadekvatan i da je opasan, da bi nesreća slična ovoj u Pirotu, u slučaju da se desi u tunelu, imala katastrofalne posledice, da su uslovi takvi da bi jedine dve mogućnosti bile da se čeka ili eksplozija ili oslobađanje opasnih materija u vazduh, da bi posledice po zdravlje ljudi bile nesagledive, baš kao i one po životnu sredinu.
Sve je to propustio da kaže resorni ministar. Možda nije znao, možda nije smatrao da je potrebno da to znamo, možda smatra da nije bitno. Jer svakako imamo važnijih stvari od toga, zar ne?
NE PROPUSTITE
