Slobo Georgiev se u poslednjem broju magazina Vreme naljutio na američkog ambasadora Hila i u znak protesta odsekao qwrz. Ne ambasadorov, nego svoj. Na sreću, samo figurativno.
Razlog figurativne samoamputacije novinarskog polnog organa zavređuje poduži citat: „Predstavnik najmoćnije države na svetu“, piše Georgiev, „otvoreno je stao na stranu Željka Mitrovića, što se razume kao otvorena i nedvosmislena podrška Vučiću. Time se nekoliko desetina odsto građana koji još uvek veruju da Srbija treba da bude u Evropskoj uniji i da joj jeste mesto na Zapadu našlo na ledini.“
Pisati o politici a nemati pojma o politici sasvim je logično u zemlji u kojoj je ne samo moguće nego i vrlo unosno baviti se politikom a nemati pojma o politici. Retkima u Srbiji koji imaju pojma o politici jasno je ko dan da, za razliku od Georgieva i „nekoliko desetina odsto građana koji veruju da je Srbiji mesto na Zapadu“, ambasador Hil misli da je Srbiji mesto upravo tamo gde jeste, sa Pinkom kakav jeste.
Nije to Hilovo lično mišljenje. To je politika Stejt departmenta. Nešto dalje u tekstu Georgievu kao da neke stvari dolaze iz dupeta u glavu, pa citira Čerčila, koji je na pitanje nekog naivčine kako to da podržava komuniste uzvratio kontrapitanjem: „Nameravaš li ti da živiš u Jugoslaviji?“, da bi - kad je naivčina odgovorio da mu to nije namera - rekao: „Šta te onda bili qwrz ko je na vlasti u Jugoslaviji.“
Samo nekoliko redaka kasnije, Georgievu se stvari iz glave vraćaju u dupe i nastavlja da se meša u spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država. Evo šta kaže: „Iako javnost u Srbiji nije naivna (smeh vrabaca iz off-a) i uspela je da u poslednjih nekoliko decenija nauči možda i na teži način različite stvari, ovaj događaj joj se učinio bez presedana jer se nekako (sada vidimo naivno) verovalo da tamo negde postoji neka podrška na tom nikad završenom putu Srbije u Evropu.“
Da li je Čerčil voleo komuniste? Daleko od toga, očima nije mogao da ih vidi, ali ih je podržao zato što je procenio da su politička realnost i da u tadašnjoj Jugoslaviji nema alternative vredne podrške i ulaganja.
Isto to misli i Stejt depertment, a Hil sprovodi u delo. Da li Georgiev zaista misli da će Amerika „dati podršku“ dilberima koji planiraju da u zemlji bez izlaza na more osnuju mornaricu, koji javno obznanjuju da će - čim se uspentraju na vlast - kupiti A-bombu i koji predlažu Savez pravoslavnih zemalja koji će se NATO oružjem boriti protiv NATO pakta? Ostatak zaklane opozicije ne pominjem jer nema čak ni takve, somnabulne ideje.
Naravno da Georgiev ne misli tako. Zna on dobro kako stvari funkcionišu u ovom grbavom svetu. Takođe, dobro zna da Amerikanci ne vole gubitnike i lenjivce, a naročito gubitnike i lenjivce koji bi da postanu dobitnici preko tuđe grbače tako što će dobitnike posramiti i naterati ih da se sažale i promene mišljenje.
NE PROPUSTITE
