Čas se pusti, čas se povuče iz prometa ideja o Narodnom pokretu za državu, koliko god je, međutim, zamrzavali i podgrejavali, puštali i povlačili iz opticaja, nikako ne mogu da se otresem utiska da NPZD ne može biti ništa drugo nego višepartijski.
Mlađi, naravno, pojma nemaju, a jedva da i stariji imaju nešto više pojma šta je to bio SSRN. I ja jedva da imam pojma, ali pokušaću. Dakle ovako. Avangarda radničke klase - znate ko su bili - nije volela neorganizovanost, a pogotovo ne tzv. slobodne strelce, tako da su davali sve od sebe da sve i svakoga, svih uzrasta i polova učlane u neku od mnoštva metastaza SKJota, počev od pionirske organizacije - u koju se stupalo u prvom osnovne, preko Saveza omladine - u koji se učlanjivalo po automatizmu - čuvenog AFŽ za klasno svesne žene, Sofke za ljubitelje sporta, raznoraznih sindikata za zaposlene i - za krem de la krem - Savez komunista Jugoslavije.
Jbg, ipak je ostajalo „neogranizovanog“ viška, kojekakvih nezaposlenih, zadušnih baba, neradnika, besposličara i uopšte osobenjaka. Partija to nije smela dozvoliti. Za takve je upriličen SSRN, koji je obuhvatao celokupno stanovništvo. Članarina se nije plaćala. Nikakvi sastanci nisu bili obavezni, ali nije bilo ni privilegija svinjskih polutki J15. Politički uticaj SSRN je bio otprilike ravan Pengovim mudima - užičkoj jedinici mere za beznačajnost - svejedno, SSRN-ovo članstvo se smatralo organizovanim, vuk je bio sit, ovce su bile na broju.
Pisac hoće da kaže da u Narodnom pokretu za državu - ako se uopšte formira - neko mora obnašati vodeću ulogu, koju je u SSRN-u obnašao SKJot, a osnovano sumnjičim Visoko Mesto za pretenzije na tu poziciju. S druge strane, u SSRN, pardon u narodnom frontu, neko će morati da igra ulogu AFŽ i Sofke, zašta je SPS kao poručen. Bar po mom ukusu.
Ali, ali, ima tu i opasnosti. Avangarda radničkog pokreta je davala sve za narod, pa i više od toga, ali narodu nije - i tu je pametno postupala - dozvoljavala da pisne i da izlazi s kojekakvim idejama - što bi u slučaju Narodnog pokreta mogao biti slučaj.
Evo, recimo, pre dva dana pročitah da je sindikat neke milicijske stanice uputio dopis - da li školi, da li ministarstvu da je (već klasičan roman srpske književnosti) „Dorotej“ Dobrila Nenadića nepogodan za čitanje u školi zbog kojekakvih bezobrazluka u tekstu.
U zahtevu objavljenom na Fejsbuk strani tog sindikata se od gimnazija traži informacija da li je „Dorotej“ obavezna knjiga, da li su stručna lica zadužena za obrazovni sadržaj dece pročitala ovaj roman i ko je i kada naložio obrazovnim ustanovama uvođenje „Doroteja“ u nastavu.
Uz konstataciju da je sadržaj u ovoj knjizi neprikadan za školski uzrast, sindikat traži od gimnazija i odgovore da li su roditelji obavešteni „u vezi navedene knjige“, da li su gimnazije dobile saglasnost roditelja da njihova deca uče ovakve sadržaje i da li se zaposleni u gimnazijama slažu da deca uče ovakve sadržaje.
Sindikat je uz zahtev dostavio i delove sadržaja romana, koje je takođe objavio na Fejsbuk stranici. Imam i ja zaključka - dobro je dok pišu na Fejsbuk strani. Neće valjati kada bude pisalo u Službenom glasniku.
NE PROPUSTITE
