Toliko je na ovom svetu dobričina, istinoljubaca, istinoljubica, pravednika i pravednica da mi vrlo često nije jasno otkud na svetu toliko sranja. Evo, recimo, samo što je Navaljni premetnuo svetom belosvetske mašamode i dobričine, plus naše domaće - krenuli su u akciju spasavanja Džulijana Asanža, kome, kobajagi, preti ista sudbina.
I u ovom slučaju imamo na delu sistem kratkih misaonih spojeva gnoseoloških kurcšlusa koji mnogo više idu naruku svetskim silama i nepravdama nego što ih sprečavaju. Razmotrimo slučajeve. Moskovski advokat Navaljni Aleksej je uredno registrovao političku stranku (bolje da nije) i izvesno vreme politički delovao na najlegalniji mogući, ustavom propisan način, sve dok nije ugrozio poziciju kremaljskog Hazjaijana, koji je nelegitimno, neustavno i nasilno onemogućavao političko delovanje Navaljnog i na kraju ga otrovao famoznim agensom novičokom. Brzom intervencijom saradnika i supruge, Navaljni je hitno prebačen u Nemačku na detoksikaciju i onda se - sumanutom hrabrošću tipičnom za Ruse - vratio Mečki na rupu da ga Mečka dotuče u nekoj zapolarnoj pripizdini.
S druge strane, Asanž je „raskrinkavao američke zločine i pokazao svetu kako su za svetskog policajca ljudski životi u Iraku ili Jemenu manje vredni od života skakavca“. Asanž je to nazvao „naučnim novinarstvom“, oštećena (raskrinkana) strana (SAD) to je kvalifikovala kao špijunažu. Što faktički i jeste. Sve države - pogotovo one velike - imaju tajne koje ne bi da dele sa drugim, a ako naše nadobudne oslobodilačke novindžije misle da to tome nije tako, neka stisnu muda i neka pokušaju da iscure neki „leak“ iz naše Udbe, pa nek sačekaju nekoliko dana da ih mlada talentovana istraživačka novinarka nađe u delti Dunava u betonskim cipelama.
Asanžovi advokati, fanovi, klubovi prijatelja, pa i mnogi političari već godinama najnesmetanije vode kampanje za Džulijanovo oslobođenje, koje će, ako mene pitate, završiti prdežom u čabar; neće mu to Ameri oprostiti, ali je isto tako sigurno da ga neće snaći ni novičok. Šta će biti, videćemo, britanski ustavni sud uskoro zaseda u Asanžovom slučaju. Lično mu želim sve najbolje.
Ali podvlačim: krivična dela iz plemenitih pobuda moraju ostati krivična, a ne robinhudovska dela. Anomija se u svetski sitem uvlači putem dobronamernosti i progresivnih pogleda; ko, recimo, u mladosti nije držao na zidu poster Če Gevare - Vulin ga još drži - i ko se otprilike istih godina nije potajno radovao što su Brigate Rosse savatale mrskog kapitalistu Alda Mora.
Kao što godinama ponavljam - i neprestano bivam napušavan - da je tridesetih godina XX veka bila makar šestina antifašista koliko ih je bilo 1955, a naročito u poslednje vreme, fašizam ne bi bio moguć. Ili bi igrao maksimum jedno leto. Nemojte imati iluzija: jedina alternativa novičoku je zakon.
NE PROPUSTITE
