Dostupnost materijala o radu slavnih istorijskih osoba može ponekad biti problematična zbog niza razloga. Pisanje o životu Marije Kiri koja je zajedno sa svojim mužom Pjerom otkrila polonijum i radijum, može biti pravi izazov. Njene beleške, odeća, nameštaj i sve što postoji u njenom pariškom domu je radioaktivno, a pretpostavlja se kako će biti radioaktivni narednih 1.500 godina.
Svi koji žele da vide njene zapise moraju da potpišu odricanje od odgovornosti u francuskoj Nacionalnoj biblioteci, i tek onda mogu da dobiju pristup zapisima koji su zatvoreni u sigurnosnoj kutiji zbog njihove radioaktivnosti.Porodica Kiri nije znala o opasnosti radioaktivnog materijala, iako su znali da radijacija postoji. Njihovo istraživanje je pokušalo da otkrije koje su supstance radioaktivne i zbog čega. Dobar deo njih, poput urana, plutonijuma i torijuma, nalazio se u njihovoj kućnoj laboratoriji i svetleo je po noći u vilinskim svetlima, navela je Marija Kiri u svojoj autobiografiji. Ona je svetleće predmete nosila u svom džepu, a njen muž i ona koristili su samo standardnu laboratorijsku odeću.
Bila je prva NobelovkaMarija je umrla u 66. godini života 1934. godine od aplastične anemije koja je uzrokovana njenim istraživanjima radioaktivnosti. Doduše njenu kuću je do 1978. koristio Institut nuklearne fizike Univerziteta u Parizu kao i Kiri fondacija. Stan je bio pod stalnim nadzorom, a nakon nekog vremena vlasti su shvatile da je stan potencijalno opasan nakon što je u njegovoj blizini porasla stopa obolelih od karcinoma.Laboratorija je sa zgradom dekontaminirana 1991. Godinu dana nakon toga omogućen je pristup Kirinim materijalima i beleškama koji su nedugo posle toga uklonjeni iz kuće, a tada je počelo i objavljivanje autobiografskih knjiga o njenom životu.
Marija je prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu 1903. godine, i ponovo je osvojila 1911. Kiri je prva žena koja je postala profesorka na Univerzitetu u Parizu, i prva žena koja je sahranjena po sopstvenoj želji, na pariškom Panteonu.
(Telegram.hr)
