Trgovina drogom, a pogotovo kriminalci koji je vode, oduvek su zaokupljali pažnju javnosti.
Kada je letos iz najstrože čuvanog zatvora u Meksiku kroz tunel zbrisao šef zloglasnog meksičkog kartela Sinaloa, Hoakin "Čapo" Gusman, mediji su o tome brujali danima. Ali kad se piše o narko-dilerima, priča se uglavnom postavlja crno-belo: dileri su zli, manijakalni tipovi koji zarađuju ogromne pare i brutalno se obračunavaju sa svakim ko im stane na put. Izuzetak prave samo prema američkoj agenciji za borbu protiv droga (DEA), jer se ona tako sveti za smrt svojih ljudi da ih narko-karteli zaobilaze u širokom luku.
Slavni italijanski pisac Roberto Savijano u svojoj novoj knjizi "Ziro Ziro Ziro" (Zero Zero Zero) tvrdi da na pogrešan način gledamo na biznis s drogom. Savijano, inače, godinama živi pod policijskom zaštitom zbog svoje sad već legendarne knjige "Gomora", u kojoj je pre devet godina u detalje opisao funkcionisanje i uređenje zloglasne napuljske mafije Kamore.
U intervjuu za britanski Gardijan Savijano kaže da narko-karteli funkcionišu kao velike korporacije, a da je trgovina drogom, pogotovo kokainom, neodvojiv deo kapitalističkog poretka.
"Kapitalizmu su potrebna kriminalna udruženja i crna tržišta. To je najteža stvar koju pokušavam da prenesem ljudima. Ljudi često ne vide tu činjenicu, čak i oni koji prate šta se događa u organizovanom kriminalu, pa se insistira na odvajanju crnog tržišta i legalnog tržišta. Taj mentalitet tera ljude u Evropi i Americi da o mafijašima razmišljaju kao o gangsterima. Međutim, oni su biznismeni, a njihov biznis - crno tržište - postalo je najveće tržište na svetu", tvrdi on.
Savijano je tu priču već nagovestio u "Gomori", opisujući kako se mafijaši u Italiji bogate na odvozu otpada (koji završi negde u belom svetu) zato što moćnim italijanskim korporacijama nude da ih reše smeća po nižim cenama od legalnih firmi, koje rade po zakonu.
Ako se tako gleda na trgovinu drogom, ispada da su veliki karteli, poput Čapove spomenute Sinaloe, sastavni deo slobodnog tržišta. Niko nije bolje shvatao taj princip nego pokojni kralj kokaina Pablo Eskobar, čije je bogatstvo Forbs početkom devedesetih godina procenio na 30 milijardi dolara (uz ogradu da se priča da je po Kolumbiji možda zakopao još 70 milijardi). On je "prvi shvatio da se svet kokaina ne vrti oko tržišta, nego se tržošte vrti oko kokaina".
"Kokain je sigurna roba. Reč je o neelastičnom proizvodu čija se potražnja ne menja bez obzira na uslove na tržištu. Kokain se ne boji ni nedostataka resursa ni inflacije. Kokainski kapitalizam, čak i više od bilo koje robe ili usluge, čvrsto je utemeljen u siromaštvu, niskoobrazovanoj radnoj snazi i moru zamenjivih subjekata, koji svi naglašavaju sistem zasnovan na eksploataciji mnogih i bogaćenju nekolicine", kaže Savijano i dodaje:
"Kokain je postao proizvod poput nafte ili zlata, ali ekonomski mnogo potentniji. Ako nemate pristup nalazištima nafte ili zlata, teško ćete se probiti na tržište. S kokainom nije tako. Useve obrađuju očajni seljaci, a za vrlo kratko vreme od njihovog proizvoda se nakupe ogromne količine kapitala i novca", navodi on.
"Zato prodaja roge nije nešto što se događa daleko od nas. Ljudi o tom odvratnom nasilju žele da razmišljaju kao o nečem dalekom, ali nije tako. Cela naša ekonomija je prelivena tom pričom", zaključuje Savijano.
(Gardijan)
