Pre šest godina, analitičar Džordž Fridman je predvideo da će države Međumorja, regiona između Baltičkog i Crnog mora stvoriti savez. Međumorje (Intermarium) je granična zona gde su se u prošlosti razna carstva uzastopno borila za uticaj, i gde su države nanovo dolazile u centar geopolitičkih linija podele - između otomanske, Habsburške i Ruske imperije, između Nemačke i Rusije, a tokom Hladnog rata između Istoka i Zapada.
Tektonske promene koje su u toku u Turskoj, koja je suočena sa neprijateljskom Rusijom na severu, i sa bezbroj grupa koje se bore u delovima razbijene Sirije na jugu, dovelu su vladu u Ankari do spoznaje da je potrebno da se približi Sjedinjenim Američkim Državama i njenim saveznicima u istočnoj Evropi, poput Poljske i Rumunije. Ali potraga Ankare za saveznicima nije ograničena samo na zemlje na njenom zapadu i severu: javljaju se pokazatelji da Ankara jača odbrambeni savez na istoku, sa Azerbejdžanom i Gruzijom.
Gruzija, na istočnom obodu Crnog mora, koja se na severu graniči sa Rusijom, prirodno se uklapa u savez koji uključuje crnomorske sile Ukrajinu, Tursku, Rumuniju i Bugarsku. Gruzija je mali ali odlučni protivnik Moskve. Vlada u Tbilisiju je 2008. vodila rat protiv Rusije i gaji nade za povratak kontrole nad dve odcepljene pokrajine koje podržava Rusija - Južne Osetije i Abhazije.
Geografija Gruzije ometa njene snove u vezi članstva u NATO i EU. SAD se mogu angažovati na tehničkoj i ograničenoj saradnji sa Tbilisijem u oblasti odbrane, ali Vašington nije spreman da preuzme odgovornost za odbranu zemlje sa dugogodišnjim teritorijalnim sporovima u ruskom dvorištu.
Azerbejdžan, kao Gruzija, ima otcepljenu pokrajinu Nagorno-Karabah. Ova zemlja, koja se na severu graniči sa Rusijom, na zapadu sa Gruzijom i svojim arhineprijateljem Jermenijom, a na istoku sa Iranom i Kaspijskim morem, zauzima izuzetno važan geostrateški položaj. Ipak, politički položaj Bakua je mnogo više iznijansiran nego položaj Tbilisija. Kako je azerbejdžanska ekonomija doskora cvetala zbog naftnog bogatstva, ova zemlja je bila u stanju da iskoristi svoje energetske resurse za izgradnju različitih političkih i odbrambenih veza, od Vašingtona do Moskve, Ankare i Jerusalima. Iako je Rusija zaštitnik Jermenije, Baku i Moskva su blisko sarađivali, a Rusija je Azerbejdžanu bila najveći snadbevač oružja.
Ankara je dugo imala blisku saradnju sa Bakuom, a od 2012. održava vojne vežbe sa Azerbejdžanom i Gruzijom. Ipak, tokom protekle dve godine, kriza u Istočnoj Ukrajini i veliko jačanje Islamske države u Iraku i Siriji su promenile prioritete ove tri zemlje.
Za Tursku, dešavanja u Ukrajini su dovela do straha od ruske prevlasti u Crnom moru, dok Islamska Država preti njenim aspiracijama na Bliskom istoku. U međuvremenu, u Azerbejdžanu je pad cena nafte stvorio finansijsku krizu, a rukovodstvo Gruzije, dok u strahu gleda ka Moskvi, se nada se da bi se nastojanje Zapada da pojača snage duž istočnog oboda NATO, mogli dovesti do veće vojne pomoći i jače saradnje sa Zapadom, koju je Tbilisi uzaludno godinama očekivao. 
Nova politička realnost je stvorila novi kontekst - i pojačala podsticaj za jak trojni savez između Turske, Azerbejdžana i Gruzije. Turskoj je potrebno više amortizera kada je u pitanju Rusija. Azerbejdžan više nije u mogućnosti da održava dobre odnose sa svim silama i traži bliskog zaštitnika. Na primer, Rusija je i dalje najveći izvoznik oružja u Azerbejdžan, ali u 2015. godini prodaja oružja iz Moskve je pala za gotovo 70 odsto.
Gruzija, štaviše, rado jača veze sa bilo kojom zemljom koja se protivi Moskvi. Od avgusta 2014. godine, ministri odbrane Azerbejdžana i Gruzije su se sastajali dva puta godišnje kako bi razgovarali o saradnji, a 15. maja, na samitu u koji se uključila i Turska je zakazano održavanje nove trojne vojne vežbe, koja će se održati u Gruziji 2017. godine. 
Istovremeno Gruzija je ponudila Azerbejdžanu priliku da iskoristi programe obuke koje pruža zajednički vojni centar NATO-Gruzija. Dok ovaj savez formalno obuhvata samo tri zemlje, njihove aktivnosti će verovatno biti u bliskoj vezi sa NATO i SAD.
Ako ovi planovi urode plodom, to će biti jak pokazatelj da se stvara pro-zapadni savez, od Estonije na severu, preko Rumunije i Bugarske duž zapadne ivice Crnog mora, sve do Turske, Azerbejdžana i Gruzije na jugu. 
Ranije ove nedelje, Ukrajina i Turska su potpisale sporazum o vojnoj saradnji. Rumunija, Poljska i Turska su u bliskim razgovorima u vezi jačanja tavke saradnje. Istovremeno, SAD i NATO su u procesu jačanja svog prisustva u baltičkim zemljama i centralnoj Evropi.
Prošle nedelje, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se požalio Crno more postaje rusko jezero, zbog, po njegovom mišljenju, ograničenog prisustva NATO-a u regionu. Ali stvaranje strukture nove alijanse je signal da se pojavljuje Međumorje - nova sila koja će se suprotstaviti Moskvi, ili je bar okružiti na Crnom moru.
(Geopolitical futures - priredio M. Đorđević)
