Superbakterije na koje antibiotici ne deluju predstavljaju najveću pretnju globalnom zdravlju danas. Naime, ako antibiotici izgube svoju delotvornost, neke od ključnih operacija poput operacije žuči, carskog reza, transplantacije zglobova ili hemoterapija mogli bi da postanu preopasni za pacijente, piše Independent.
Porast takozvanih superbakterija koje su imune na tretman antibioticima, kao i pretnja koju predstavljaju za modernu medicinu, konačno su kao veliki problem prepoznale 194 države na Generalnoj skupštini UN u Njujorku.
Najveća pretnja za budućnost civilizacije
Glavni problem jeste antimikrobna rezistencija, koju medicinski stručnjaci danas nazivaju "najvećom pretnjom po budućnost civilizacije".
"Infekcije otporne na lekove su već dugo na globalnoj agendi, ali tek sad počinje pravi posao. Potrebne su nam vlade, farmaceutske industrije, zdravstveni stručnjaci i agrikulturalni sektor da slede naše napore kako bismo spasili modernu medicinu", rekla je visoka savetnica britanske vlade za zdravlje Dejm Seli Dejvis.
Svaka država članica koja potpiše deklaraciju UN moraće da razvije nadzorne i regulatorne sisteme za upotrebu i prodaju antimikrobskih lekova za ljude i životinje, ohrabruje inovativne načine za razvoj novih antibiotika i edukuje zdravstvene stručnjake da podižu svest o sprječavanju infekcija otpornih na lekove u javnosti.
Koliko je velik problem jasno pokazuje činjenica da se u 70-godišnjoj istorija UN tek tri puta održao sastanak zbog problema u području medicine.
Zdravstvene vođe širom sveta zabrinute su zbog sve veće optornosti bakterija na lekove. Antibiotici su najpoznatiji među takvim lekovima, ali tu su i antivirusni, antimalarijski i antigljivični lekovi. Otprilike 700.000 ljudi godišnje moglo bi da umre zbog infekcije poput tuberkuloze, HIV-a i malarije.
Ako se nešto ne preduzme, infekcije otporne na lekove mogle bi da ubiju deset miliona ljudi do 2050.
"Antimikrobska otpornost je verovatno najveća pretnja čovečanstvu – mogla bi da poništi napredak moderne medicine i ubije milione ljudi", rekao je ministar zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva, Džeremi Hant.
Veliki problem je prečesta upotreba antibiotika, ali i pogrešna primena.
Lekari prepisuju antibiotike i onda kad ne treba
Naime, bakterije će lakše razviti otpornost ako se lekovi ne koriste prema pravilima – ako nisu konzumirani kroz određeno razdoblje, ako se uzimaju zbog pogrešnog razlog. Sve su to razlozi zbog kojih se bakterije prilagode i prežive.
Lekari se češće nego ikad pre susreću sa situacijama u kojima su bespomoćni u borbi protiv infekcija koje su pre lako lečili antibioticima. Sve vrste mikroba, uključujući bakterije, viruse i gljivice uspevaju da odole napadima lekova dizajniranih da ih unište.
Stručnjaci procenjuju kako otprilike 700.000 ljudi godišnje umre zbog infekcija otpornih na lekove, a očekuju da će taj broj rapidno rasti.
Nikad rizičnije operacije i tretmani
Direktor američkog centra za kontrolu bolesti i prevenciju Tom Frajden upozorio je na još jednu opasnu posledicu – ovaj problem bi mogao da utiče na volju lekara da izvode transplantacije, hemoterapije i ostale medicinske procedure koje bi pacijente mogle da dovedu u rizik nekontrolisanih infekcija.
Preterano korišćenje antibiotika takođe dovodi do rezistencije. Na primer, antibiotici ne deluju protiv virusnih bolesti poput gripa ili prehlade, ali lekari ih često prepisuju pacijentima koji traže nekakvu vrstu tretmana za probleme respiratornog sistema.
Zašto je tako malo novih antibiotika pitanje je koje muči mnoge, ali i tu postoji odgovor. Naime, glavni razlog je činjenica da proizvođači lekova teško zarađuju prodajom novih lekova, stoga ne žele da troše novac koji im je potreban kako bi ih razvili. Pacijenti ne moraju dugo da budu na antibioticima, što znači da ne moraju da kupuju velike količine leka. Lekari su, pak, skloniji da preispituju nove antibiotike samo onda kad oni stariji i jeftiniji više ne deluju.
(Independent/Net.hr)
