Centralna obaveštajna agencija SAD, poznatija kao CIA (Central Intelligence Agency) osnovana je na današnji dan 1947. godine, sa sedištem u Langliju (Virdžinija) a pre nje postojala je kancelarija za strateške usluge (OSS).
Zanimljivo je da je na čelu obe organizacije bio Vilijam Donova, koji se smatra "ocem" ovih špijunskih agencija.
Iako mnogi CIA smatraju za jedinu obaveštaju službu SAD-a, zapravo ona je deo američke obaveštajne zajednice, koje danas vodi direktor nacionalnih obavještajnih službi (DNI). Uloga i funkcije CIA-e su otprilike ekvivalentne MI6 u Velikoj Britaniji i izraelskom Mosadu.
CIA se bavi prikupljanjem i analizom podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, odnosno davanjem takvih podatak raznim drugim službama vlade.
Zanimljivo je da je organizacija imala veoma burnu istoriju, pa je čak postojala realna mogućnost da nikada ne bude formirana. Naime, tokom Drugog svetskog rata SAD osniva OSS kao organ zadužen za špijunažu i gerilske akcije a na njeno čelo stavljaju generala Vilijama J. Donovana, koji 1944. Ruzveltu sugeriše osnivanje mirnodopske organizacije koja bi raznim načinima dolazila do podataka nakon rata. Međutim, Ruzvelt pravi komisiju koja ispituje delotvornost OSS-a i dolazi do zaključka da su imali brojne debakle koji su skupo koštali saveznike.
Zbog toga komisija preporučujue ukidanje tajnih operacija, ali sugerišu da se sačuva analitiko odeljenje koje je dobro radilo. Iako je organizacija trebalo da bude ukinuta, zamenik ministra odbrane Džon Mekoj donosi naređenje da se ostaci OSS uključe u rad raznih ministarstava. Ipak, broj zaposlenih se sa 10.000, do kraja 1945. godine smanjuje na 1.967 ljudi.
NE PROPUSTITE
Već naredne godine, situacija se menja zbog procene da je obaveštajna agencija, ipak, potrebna pa se na njeno čelo prvo stavlja admiral Souers, a 5 meseci kasnije general Vandenberg koji počinje da vodi prve veće operacije.
U Rumuniji na "slobodnim" izborima 1946. godine pobeđuju komunisti, a pripadnici Seljačke stranke povezani s OSS-om uz pomoć njega beže iz države, ali mesec dana od početka operacije špijunska mreža je bila uhvaćena. Sledeća velika operacija postaje ona u Grčkoj kada London obaveštava početkom 1947. Vašington da više nije u stanju da pomaže tamošnju vladu.
Na tu vest SAD proglašava Trumanovu doktrinu koja govori da je svaki napad od strane neprijatelja SAD-a na bilo koju državu ujedno napad na SAD i šalje agente OSS s velikom količinom novca u Grčku da preuzmu kontrolu nad situacijom. Tamošnji šef ove špijunske organizacije će o situaciji reći da su svi znali ko je on i da je u Grčkoj bio kao kralj.
Tokom septembra 1947. godine donosi se odluka o stvaranju, a već 14.12.1947. CIA dobiva naređenje za vođenje propagandnih operacija kako bi se kontriralo onima koje "vodi" SSSR. U proleće 1948. prva od tih operacija postaju izbori u Italiji zbog opasnosti da u njoj pobede komunisti. Na njima italijanski političari i sveštenici dobijaju milione dolara i na kraju demohrišćani pobeđuju na izborima. Politička sprega stvorena spojem italijanskih političara, korupcije i američke tajne službe od tada vlada na tamošnjoj političkoj sceni.
Američki vojno-ekonomski establišment pokreće svoju mobilizaciju kada u martu 1948. general Klej, komandant američke okupacione zone u Berlinu šalje vest u Pentagon da se Sovjeti spremaju za napad. CIA će ispravno tvrditi da to nije istina, ali Pentagon pušta vest u medije. Rezultat ove kampanje postaje aktiviranje Maršalovog plana u aprilu 1948. godine, sa tim da tajnim aneksom 5 odsto budžeta ovog plana je dato na korišćenje američkoj obaveštajnoj službi. Sa tako sređenim pitanjem finansiranja "Nešnel sekjuriti kaunsil" naređuje 1948. godine da CIA vrši tajne operacije i napade na Sovjete. Dokument koji će postati javan 2003. godine poziva na osnivanje gerilskih pokreta, podzemnih armija, ubojstva i sabotaža.
Međutim, na vlast u SAD dolazi Ričar Nikson, koji je veoma paranoičan prema organizaciji pa za izborni poraz 1960. godine optužuje i njih.
Bez obzira na takav pogled u njegovo doba SAD troši 6 milijardi dolara godišnje na "obaveštajne" agencije, a on sam zapošljava bivše CIA agente Hauarda Hunta mlađeg i Džona Mekorda koji kao predsedničku jedinicu za specijalne zadatke zapošljavaju grupu Kubanaca sa Floride, takođe povezanu sa CIA. Kada ta specijalna jedinica bude uhvaćena od policije u aferi "Votergejt" Nikson zahteva da CIA preuzme odgovornost i kupi ćuanje agenata. U daljem razvoju afere "Votergejt" predsednik Nikson će biti prisiljen da da otkaz, a CIA i veliki broj dokumenata postaće dostupan javnosti.
(Kurir.rs/Wikipedia)
Foto Reuters
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) SILA 29. EPIZODA: Neverovatno! I Porše ima vatrenu lasicu!
