Marija Lozbin (69) bila je jedna od 10.000 ljudi koji su evakuisani posle nesreće u Černobilju 1986. godine. Odlučila je da se vrati u svoje rodno mesto pre 6 godina iako još uvek postoji veliki rizik od radijacije. Kada se vratila, selo je bilo stecište narkomana i pijanica, a njena kuća puna pukotina.
"Život ovde je iščekivanje smrti", rekla je.
Ipak, ona danas tamo živi sa sinom i njegovom porodicom. Gaje kokoške, guske i patke, krompir i drugo povrće."Ovde nema radijacije. Ne plašim se ničega", kaže.
Tri decenije su prošle od velike katastrofe u Ukrajini. Iako su se ovakve havarije događale i ranije, prvi put je tada svet shvatio ozbiljnost nuklearnih nesreća i mogućih posledica.
Eksplozija u reaktoru broj 4 černobiljske nuklearne elektrane „V. I. Lenjin“ dogodila se u 1:23 sata 26. aprila 1986.
Iako je to bila najveća atomska katastrofa u istoriji, sovjetske vlasti su evakuaciju ljudi iz okolnih naselja započele tek posle dan i po, a prve vesti o nezgodi pojavile su se u medijima, i to stidljivo, nekoliko dana kasnije, kad su švedski naučnici otkrili povišene nivoe radijacije.
Zbog tih suprotstavljenih informacija ubrzo su počele da se rađaju različite teorije o tome kako eksplozija u Černobilju nije bila posledica nesreće, već sabotaža.
Posledica eksplozije nije nalikovala eksploziji nuklearne bombe, ali je relativno manja eksplozija učinila štetu na reaktoru koji će potom otpustiti velike količine radioaktivne prašine, otprilike devet puta jače kontaminacije nego u Hirošimi.
Radioaktivnost raznošena vetrom potom je najviše pogodila zdravlje stanovnika susedne južne Belorusije, ali isto tako i krajnjih severnih prostora Ukrajine i jugozapadnih prostora Rusije.
Oblaci radioaktivne prašine zaustavili su se tek nad Skandinavijom u severnim delovima Evrope. Posledice radioaktivnog zračenja osetilo je do 5 miliona ljudi. Zdravstveni problemi kod velikog broja ljudi ostali su prisutni sve do danas, a poseban problem predstavlja kvalitetno zbrinjavanje okoline u neposrednoj blizini nuklearne elektrane.
Ipak, nedavno su se pojavile studije koje pokazuju da se polako obnavlja biljni i životinjski svet u blizini Černobilja.
Kako nema ljudi u blizini, medvedi, vukovi, konji i druge životinje su ovde, u Černobilj, našle svoj dom.
Studije su pokazale da je prisustvo ljudi više štetno po životinje nego moguća radijacija. "Moglo bi se reći da je sveukupni ishod pozitivan. Zračenje je veliki rizik, ali kada su ljudi u blizini, životinje gube svoje stanište", kaže Nik Beresford, profesor Centra za ekologiju i hidrologiju u Lankasteru.
(Independent/Reuters)
