Oči celog sveta bile su 16. jula uprte u prestonicu Finske, Helsinki, gde je upriličen sastanak dvojice najmoćnijih lidera sveta - predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Ruske federacije Vladimira Putina, a reakcije, komentari i analize susreta još ne jenjavaju.
Podsetimo, među više od 1.000 medijskih ekipa koje su pratile ovaj istorijski samit bili su i specijalni izveštači Kurira, Ratko Femić, Milica Jeremić i Vladimir Žujko, koji su vas iz sata u sat sa lica mesta izveštavali o detaljima razgovora tokom kojeg se rešavala sudbina sveta.
Opšti završni utisak u kojem su se gotovo svi saglasili bio je ukratko: Tramp 0 - Putin 1.
Kako su novinari Kurira procenili rezultate sastanka
Naši novinari su tako, neposredno po završetku samita u Finskoj, ocenili da je Putin bio "hladan i suzdržan", te kašnjenjem od pola sata želeo da pokaže "ko je gazda", dok je Tramp s druge strane pokušao da, svesrdnim zahvaljivanjem šefu ruske države i pohvalama na organizaciji proteklog Svetskog prvenstva u fudbalu, malo relaksira situaciju.
Usledile su reakcije medija širom planete koje nisu mnogo odstupale od ovog zaključka, naprotiv utisak je jednoglasno - zna se ko je "pobednik".
Najviše reakcija sa samita izazvalo je Trampovo negiranje da se Rusija mešala u izbore 2016. godine i nazivanje istrage "katastrofom za SAD".
U Americi je nekoliko medija oštro reagovalo na poruke svog predsednika.
Burne reakcije svetskih medija
Njujork Dejli Njuz optužio je tako Trampa ni manje ni više nego za izdaju. Na naslovnoj strani objavljena je ilustracija Trampa koji za ruku drži Putina golog do pojasa, a u drugoj ruci drži pištolj i puca u "Ujka Sema".
Naslovnica Vašington Posta je reklamirala Putinovo snažno poricanje. List je dodao da je Tramp prepustio Putinu "diplomatski trijumf" jer je odbio da pruži podršku istrazi obaveštajnih službi o ruskom mešanju u izbore 2016. godine.
Sa druge strane, u Rusiji, list Rosijskaja Gazeta pisao je da su se odnosi dve zemlje poboljšali i da "prijatelji ne bi trebalo da se svađaju sa prijateljima". List je istakao i da je rezultat sastanka to što su se mnoge stvari promenile na bolje.
U Finskoj, list Kaupaleti nije imao dileme: "Putin je poveo sa 1:0".
Najtiražniji list na švedskom jeziku u Finskoj Hufvudstadsbladet doneo je fotografiju na kojoj se Putin smeši i citira ruskog predsednika: "Tramp je bio moj favorit".
Vest o susretu preneli su britanski mediji, a Gardijan je pisao takođe o reakcijama na ono što je rekao Tramp. Istim se bavio i Tajms.
Tabloid Dejli Miror nazvao je Trampa izdajnikom, ali i "Putinovom pudlicom", dok ih je Dejli Ekspres opisao kao "nove najbolje drugare".
Kisindžer jezgrovito o samitu u Helsinkiju
Ipak, najveću buru u javnosti podigao je nedavni intervju čoveka kojeg mnogi nazivaju diplomatskim genijem - Henrija Kisindžera. Analizirajući samit u Helsinkiju za Fajnenšel Tajms, jedan od najvažnijih, ali i najkontroverznijih diplomata 20. veka ocenio je da je ovom prilikom Tramp učinio "nezamislivo", maltene potvrdivši Putinovu tezu da se nikada nije mešao u američki izborni proces 2016. godine.
"Sastanak u Helsinkiju je svakako propuštena prilika. Ali mislim da se treba vratiti nečemu. Pogledajte Siriju i Ukrajinu. To je jedinstvena karakteristika Rusije da uzdrma i utiče na gotovo svaki deo sveta, da mu šansu, ali se takođe smatra pretnjom. Ti sukobi će se nastaviti. Bojim se da će se i ubrzati", naveo je bivši šef Stejt departmenta koji, mada u poznoj 95. godini, veoma aktivno prati dešavanja u svetskoj diplomatiji.
On je iskoristio priliku i da započne raspravu na temu Rusije, istakavši da je njena "tolerancija prema patnji" gotovo mistična, te da je zapad pogrešno pretpostavio, u godinama pre nego što je Putin aneksirao Krim, da će Rusija usvojiti zapadni sistem zasnovan na pravilima".
"Putin nije lik poput Hitlera. On proizilazi iz Dostojevskog", uzvraća Kisindžer na pitanje da li je lider Rusije isprovociran. S druge strane, podvlači da o Trampu ne želi mnogo da priča, jer bi to ipak "morao da učini na mnogo složeniji način".
"Mislim da je Tramp možda jedna od onih figura u istoriji koja se s vremena na vreme pojavljuje kako bi se označila kraj jedne ere i prisilila na odricanje od starih pretenzija. To ne mora nužno značiti da je on toga svestan ili da razmatra bilo kakvu izvrsnu alternativu. To je možda samo slučajnost. 1940-ih godina evropski lideri su imali jasan osećaj pravca u kojem idu. Ovi sada uglavnom samo žele da izbegnu probleme. Nedavno je jedan eminentni Nemac rekao da se on uvek trudio da napetosti sa Amerikom iskoristi kao način da se odalji od Amerike, ali da se sada više plaši sveta bez nje. Bilo bi ironično ako bi stabilnost proizašla iz ere Trampa, ali to nije nemoguće", objašnjava vrsni diplomata za Fajnenšel Tajms.
Na konstataciju da iz svega proizilazi ne tako trivijalna mogućnost da bi Tramp slučajno mogao da nas natera da ponovo uspostavimo sistem zasnovan na pravilima koja smo uzimali zdravo za gotovo, Kisindžer zabrinuto odgovara: "Mislim da smo u veoma, veoma teškom periodu za svet..."
"Predsedavao sam nebrojenim samitima, tako da ovaj u Helsinkiju sigurno nisu naučili od mene", zaključio je on.
(Kurir.rs/M. Jeremić/Foto: EPA/Clemens Bilan, Reuters/Kevin Lamarque)
NE PROPUSTITE
