Ali i nešto drugo upada u oči. Uprkos stalnim niskim kamatnim stopama na finansijskom tržištu, dug i dalje raste, a to posebno brine finansijski sektor koji beleži najveći porast duga. Prema Blumbergu, ovo su nešto malo bolji rezultati, od rekordnih 320 odsto duga u odnosu na svetski BDP u trećem kvartalu 2016. godine.
U poređenju sa trećim tromesečjem 2017. godine, svi sektori beleže rast duga.
Na primer, dug domaćinstava se povećao sa 44 200 milijardi na 46 100 milijardi dolara, dok se dug nefinansijskog sektora povećao sa 68 600 milijardi na 72 900 milijardi dolara.
Sam finansijski sektor povećao je svoj dug sa 58 800 na 60 000 milijardi dolara, dok su države svoj dug povećale od ukupno 63 500 na 65 200 milijardi dolara. Ekonomisti i finansijski stručnjaci koji su osmislili funkcionisanje globalne ekonomije na temelju zaduživanja tvrde da je ova situacija u manjoj ili većoj meri razumljiva i da je situacija pod kontrolom. Ali ovi podaci znače da će od građana i potrošača tražiti da plate svoj deo duga, i to uz visoke kamate.
Države sa ogromnim dugom moraće da nastave sa sa sprovođenjem reformi uz oštre mere štednje i smanjivanje javne potrošnje, iako su čak i MMF i Svetska banka priznali da su ove mere kontraproduktivne i usporavaju privredni rast. Međutim došlo je do tačke sa koje nema povratka.
NE PROPUSTITE
Mase širom sveta platiće te troškove, a to garantuje profit prvenstveno super bogatima. Uostalom, oni su ti koji poseduju imovinu. Bilo da se radi o porezima države, povećanju nabavne cene roba i usluga ili bilo kakve naknade za usluge. Uz seču troškova ostatak socijalne države će ovaj enormni dug da plaćaju milijarde ljudi svojim radom i od svojih uglavnom siromašnim prihoda.
Mnogo toga nije u redu u ovom svetu, a milijarde ljudi se podvrgava sistemu koji ih pretvara u dužničke robove uskog kruga finansijske elite. Naravno da postoji alternativa postojećem sistemu, ali mora da postoji i hrabrost da se napravi promena i ne uzimati zdravo za gotovo priče o “strukturnim reformama” i čarobnom receptu liberalnih ekonomista koji su bili uvereni, a mnogi su to i danas, da će nas nevidljiva ruka tržišta uvesti u “novi svet”, koji će biti bolji i pravedniji od “najboljeg od svih mogućih svetova” u kojem trenutno živimo..
Kurir.rs/Logicno.com
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
