Čak i ako se drastično i u vrlo kratkom periodu smanji efekat staklene bašte i emisija gasova, 36 posto glečera duž Hindukuša i Himalaja nestaće do 2100. godine, što će imati ozbiljne posledice na živote gotovo 2 milijarde ljudi. U slučaju da se emisija ne smanji, izgubićemo dve trećine ledenog pokrivača sa ovih planinskih lanaca. Glečeri su zapravo svojevrsna skladišta vode za 250 miliona ljudi koji žive na tom području i potezu Hindukuš-Himalaji, a dodatnih 1,65 milijardi ljudi oslanja se na dotok velikih reka koje teku iz vrhova ovih planinskih lanaca u Indiju, Pakistan, Kinu i druge zemlje.
„Radi se o neviđenoj klimatskoj krizi do sada“, rekao je klimatolog Filips Vester iz instituta Icimod.
U najboljem mogućem scenariju, kako se navodi, ako se zaista uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama, svejedno ćemo izgubiti jednu trećinu glečera i naći se u nevolji. Vester je dodao da oblast Hindukuš-Himalaji (HKH) nije toliko zastupljena u medijima, u smislu globalnog zagrevanja, kao što su to neke ostrvske države i Arktik, mada je zapravo vrlo gusto naseljena.
Zbog otapanja glečera, između 2050. i 2060 godine povečaće se tok reka. Zbog toga bi voda iz planinskih jezera mogla da se izlije iz svojih korita i poplavi naselja na tim područjima.
Ali, posle 2060. godine, rečni tokovi bi počeli da opadaju, što bi uticalo na stvaranje manje energije u hidroelektranama koje proizvode veći deo električne energije u toj regiji.
„Ipak, najveći problem čeka poljoprivrednike koji se oslanjaju na zalihe vode za uzgoj useva. Čini se da klimatske promene već sada pruzrokuju da se pred-monsunski tok smanji upravo kada poljoprivrednici sade svoje useve. Što je još gore“, rekao je Vester, monsun postaje sve čudniji i sa sve većim brojem ekstremnih pljuskova.
U najnovijem izveštaju, naglašava se u kakvoj su teškoj situaciji stanovnici koji žive na spomenutim planinskim lancima. Jedna trećina njih živi sa manje od 1,90 dolara dnevno i nema ko da im pomogne ako dođe do klimatske katastrofe. Političke napetosti između susjednih zemalja, poput Indije i Pakistana, mogle bi dodatno otežati situaciju.
„Ovo područje čekaju teška vremena. S obzirom na to da će se mnoge promene i katastrofe odigrati duž granica zemalja, lako bi moglo d adođe i do sukoba među njima“, rekao je ekolog Eklabi Šarma, zamenik direktora instituta Icimod.
Kurir.rs/Gardijan
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
