I dalje to ostaje primer najgore i najteže nuklearne katastrofe u istoriji, ali da nije bilo tri hrabra volontera tzv. "odreda za samoubistvo" posledice po ljudske živote bile bi puno veće. Oni su heroji koji su na prvo mesto, umesto sebe i svojih života, stavili nacionalnu bezbednost.
Bez onoga što su učinili katastrofa bi bila puno veća, a radijacija bi se raširila širom Evrope i jedan deo sveta učinila potpuno nemogućim za život. Tog 26. aprila 1986. godine dve eksplozije u jedinci br. 4 ubile su dvojicu radnika, odmah, a 29 radnika je poginulo u mjesecima koji su usledili. Eksplozije su ispustile 400 puta više radioaktivne prašine nego što je to bomba bačena na Hirošimu 1945. godine.
Vatra je ugašena ili lokalizovana nakon šest sati, ali retko ko je mogao da predvideti drugi, puno ozbiljniji problem koji se pojavio. Početkom juna reaktorska jezgra u jedinici 4 i dalje se topila. Bazen prepun vode za hlađenje ležao je ispod drugog reaktora, i brzo mu se približavao radioaktivni metal. Da je došlo do kontakta te dve materije, eksplozija bi dovela do masovne evakuacije i oboljenja uzrokovanih radijacijom, a neki pretpostavljaju da bi taj udar izbrisao polovinu Evrope, piše Business Insider.
"Taj kontakt bi podstakao drugu eksploziju koja bi nanela nemerljivu štetu i uništila celu nuklearku, uključujući i tri ostala nuklearna reaktora", rekao je Endru Lederbrou, autor knjige 1:23:40: The Incredible True Story of the Chernobyl Nuclear Disaster. Kako bi sprečili da se to dogodi radnici su morali ispustiti vodu koja je bila ispod reaktora. Ali taj prostor podruma bio je potopljen pa je pristup slavinama bio jako težak, gotovo nemoguć. Rizik je prihvatio "samoubilački odred". Obećali su im, u slučaju da im se nešto dogodi, da će se država, iz zahvalnosti, pobrinuti za njihove porodice.
Priča o onome što su učinili poprimila je gotovo mitske proporcije, ali činjenica je da je njihov postupak bio krajnje nesebičan čin, piše The Vintage News. Budući da je podrum bio jako radioaktivan muškarci su obukli odela, a po legendi koja se pričala nakon toga, trojica su ubrzo nakon preminula zbog posledica akutne bolesti zbog radijacije. Ali istina nije baš tako dramatična, ni jedan od njih nije umro od te bolesti, a jedan je čak nastavio da radi u industriji.
Vatrogasci su ispraznili nešto vode ispod reaktora, pa je trojac s vodom do kolena ipak lakše mogao da hoda tim prostorom. Jedan od njih inženjer Aleksej Ananenko rekao je kako su uz pomoć lampi tražili svoj put po mračnom prostoru. "Kada nam je snop svetla pao na slavinu, razveselili smo se, jer su nas one vodile do ventila", rekao je. U knjizi na kojoj je Leterbrou radio pet godina on priznaje da "ulaz u podrumski deo, iako opasan, nije bio toliko dramatičan koliko je to bilo po modernim mitovima".
Ali time ne želi da umanji herojski čin tih muškaraca. "I dalje su se spustili u mračan i oštećen podrum", rekao je. Aleksej Ananenko, Valerij Bezpalov, i Boris Baranov javili su se za zadatak koji ih je mogao odvesti u smrt. Bez njihovog hrabrog čina, milioni ljudi mogli su umreti zbog černobilske katastrofe, i to ne samo oni u neposrednoj blizini, već širom Evrope.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
