Ona se zvala Aljona. Imala je 26 godina. Zgodna plavuša iz Sankt Peterburga, sa čistom kožom svetlog tena i dubokim sivim očima. Nju je 37-godišnji Mark upoznao preko mobilne aplikacije za sklapanje poznanstava Badoo u aprilu prošle godine, kada je planirao da svoj kratki odmor provede u Rusiji. On je živeo u Lionu, ali je u aplikaciji kao mesto boravka naveo Sankt Peterburg, u želji da se upozna sa Ruskinjom pre nego što doputuje. Aljona mu se prva javila.
Uskoro mu je saopštila: „Tražim muškarca koji je zainteresovan za dugoročnu ljubavnu vezu“. Mark je bio začuđen, ali je nastavio komunikaciju. „Bila je simpatična i zanimljiva“, seća se on.
Nedelju dana su se dopisivali preko pomenute aplikacije, a zatim su prešli na WhatsApp. Ona je njemu slala svoje fotografije na kojima jede picu sa prijateljima, pije kafu na keju ili pravi selfi ležeći na krevetu. Razgovarali su o Rusiji, književnosti, hokeju (Mark voli hokej), putovanjima... Ispostavilo se da Aljona nikada nije bila u inostranstvu. Često je pominjala kako želi da ode na neko putovanje, ali nema mogućnosti. Za Ruse je putovanje u inostranstvo veoma skupo, govorila je.
Nakon dve nedelje Mark joj je predložio da se nađu u Sankt Peterburgu. Odgovorila je da u to vreme obavezno mora da poseti baku u Rostovu. „Bilo mi je krivo, ali sam bio spreman da promenim planove jer mi se dopadala“. Onda joj je predložio da se čuju telefonom, ali su se kod Aljone pojavili „nekakvi problemi sa konekcijom“. U to vreme je ona već par puta u razgovoru rekla Marku da je on „možda njena sudbina“. Zamolila ga je da joj pošalje novac za novi telefon kako bi mogli da se čuju. Ili novac za popravku starog telefona. Tražila je 500 evra. Mark je to odbio, i tada ga je Aljona blokirala u Vatsapu i uklonila iz Badua. Jednostavno je nestala.
I ko je to zapravo bio? Nije valjda stvarno neka siromašna ruska udavača? Naravno da nije. To je običan romantični „skaming“, tj. varanje ljudi preko interneta. Varalica se predstavlja kao željeni partner, sve čini da se maksimalno dopadne osobi sa kojom stupi u kontakt, a zatim traži pogodan izgovor da mu izvuče koliko bilo novca. Verovatno na fotografijama nije bila Aljona, jer skameri često kradu fotografije sa interneta. A možda čak taj prevarant nije ni žensko. Ali Ruskinje i dalje najviše privlače mnoge strance.
Ruska televizija iznosi podatak da muškarci iz Australije svake godine pošalju 25 miliona dolara prevarantima u Rusiju i druge postsovjetske zemlje (uglavnom Ukrajinu i Belorusiju). Otprilike isto toliko im godišnje pošalju Amerikanci. Dalje na toj rang-listi prevarenih muškaraca slede Velika Britanija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Šema jeste prosta, ali funkcioniše. „Jedna Ruskinja me je zamolila da joj otvorim račun u mojoj banci. Kaže, hoće da uplati novac na njega. A kada uplati, hoće da ja podignem taj novac i pošaljem joj. Da li je to skaming?“, pita na internetu korisnik Quora. Da, ta „žena“ je očigledno skamerka. Razimislite i sami – da li često ljudi mole nepoznatu osobu iz druge zemlje da otvori u banci račun na svoje ime?
Čak su i naivne šeme ponekad ubedljive. „Ruskinja koja se predstavila kao Karina Popova pre par nedelja mi je slala elektronska pisma sa fotografijama i kratke video-snimke sa zanimljivom konverzacijom, kad god joj se obratim. Sa druge strane, kaže da nije prisutna u društvenim mrežama, koristi telefon kada je na poslu, a tamo su blokirani međunarodni pozivi, piše mi sa računara na radnom mestu, a njen računar je pokvaren, itd. Gotovo sam siguran da je to prevarant, samo se čudim kako je moguće da fotografije i video-snimci izgledaju tako ubedljivo“, piše Vander Oh, čitalac portala Russia Beyond.
„Skameri“ većinom rade timski, tako da nije čudno što nalaze ubedljive fotografije i mogu da vode video-čet. Na forumima se često traže pogodne osobe za ulogu verenika/momka/sponzora u „lovu na strance“: „Zašto da ne, ako znam jezik i želim da zaradim – da prevodim ili sama pišem pisma, da odlazim na sastanke? Ne vidim tu nikakvu perspektivu, to je za mene samo usputni poslić, koji se preko leta, na primer, veoma isplati“, piše izvesna Anželika, i ujedno objašnjava da „skamerke“ imaju procenat od zarade kako bi mogle da iznajme stan, plate sobu u hotelu, kupe poklon, plate večeru u restoranu i sl.
Agencije za sklapanje braka su takođe česta „šema“. „Jednom sam pokušala da se zaposlim na takvom mestu. To je bio iznajmljeni dvosoban stan u soliteru, u naselju Čerjomuški [periferija Moskve]. Odbili su me, ali sam uspela da shvatim princip njihovog rada“, priča devojka koja je poželela da ostane anonimna. Pseudoagencija skuplja sa interneta fotografije devojaka, ali sa „verenikom“ komunicira samo jedan prevodilac, i to je „žena srednjih godina koja ima prijatan glas“. Najpre se u prepisci traži novac „za osnovne potrebe“. Zatim se prelazi na glasovnu komunikaciju sa „klijentom“, i opet se traži novac.
Postoje i međunarodni sajtovi za sklapanje poznanstava. Nećete verovati koliko prevaranata operiše na tim sajtovima (jedan mladić je izvršio eksperiment: za 4 sata, koliko je proveo na sajtu, javilo mu se 5 „skamera“).
Osim toga, postoje i naše omiljene aplikacije za poznanstva poput Tindera. Prevarantima ide na ruku i činjenica da mnogi ljudi zapravo beže od stvarnosti.
„U poslednje vreme Ruskinje pokušavaju da me ubede kako su se zaljubile u mene (U mene? Iako sam ružan i star?). Šalju mi ’svoje’ fotografije, a zapravo fotografije ruskih manekenki“, kaže Fransis Havijer, turistički vodič iz Hamburga.
Površna provera ruskih ženskih foruma pokazuje da nije svaka Ruskinja koja traži muškarca među strancima obavezno „skamerka“. Ali retko koja planira da putuje u inostranstvo o svom trošku.
Štaviše, mnoge nemaju novca ni za vizu (a ona može da košta trećinu mesečne plate, ako devojka živi u provinciji). Ruskinje su ubeđene da je novac neki važan pokazatelj. „Nije stvar samo u štednji, nego i u tome što stranci ne cene mnogo Ruskinju koja hoće sama sve da plati. Ko god manje-više ozbiljno traži ženu u Rusiji, on radije ulaže svoj novac. To je proverena stvar“, piše Jevgenija. Imajte to u vidu, muškarci iz inostranstva!
Možda će vam ovih nekoliko saveta pomoći da prepoznate „skamerku“:
Njena prva poruka izgleda šablonski i bezlično. Ona vas u toj poruci ništa ne pita i govori samo o sebi. To je idealna varijanta za cirkularnu poruku.
Ona od samog početka traži ozbiljne odnose i životnog saputnika. Odmah hoće ozbiljnu vezu. Ona nema nalog na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu. Faktički nema nikakvih tragova njenog prisustva na internetu.
Ali ona vam je dala svoju elektronsku adresu. Međutim, niko osim „skamerki“ neće komunicirati putem elektronske pošte. Nazovite je preko Skajpa ili drugog video-mesindžera. Ako joj je kamera pokvarena uvek kada vi želite da nazovete, onda je sigurno skamerka.
Možete proveriti fotografiju pomoću pretraživača Google ili TinEye. Možda je u pitanju neki stari video-snimak ili fotografija neke druge osobe. Ona nema račun u banci i iz nekog razloga ne može da ga otvori. Skameri koriste sisteme za transfer novca kao što je Western Union, jer je tako nemoguće identifikovati primaoca.
U njenim pričama se stalno nešto ne slaže. Takvih kao vi je mnogo, a skamerka je jedna i zato ona nema kad da detaljno proverava šta je kome ranije pisala. Kod nje je stalno nešto pokvareno. Stalno joj je neko bolestan, i taj neko često zatim umre. I uvek joj je potreban vaš novac.
Kurir.rs/Russia beyond
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
