Najnovije vesti

HOĆE LI ZARATITI AMERIKA I IRAN? Tramp je protiv sukoba, ali njegovi jastrebovi jedva čekaju! A evo šta bi to značilo za svet!
Foto: AP/Andrew Harnik, Profimedia

analiza mogućeg sukoba

HOĆE LI ZARATITI AMERIKA I IRAN? Tramp je protiv sukoba, ali njegovi jastrebovi jedva čekaju! A evo šta bi to značilo za svet!

Planeta

Sjedinjene Američke Države i Iran su u sukobu od Iranske revolucije 1979. godine koja je zbacila prozapadnog šaha Rezu Pahlavija i monarhiju pretvorila u Islamsku republiku na čelu s verskim vođom ajatolahom Homeinijem.

Godinama su razne militantne grupe potpomognute od Irana ubijale američke vojnike po Bliskom Istoku, ali ni SAD nisu ostale dužne pa su pokretale napade uključujući i razne sajber napade, kao i pomorske akcije kako bi potopili iranske brodove.

 

Drugim rečima, odnos dve zemlje uvek je bio na ivici i dešavanja poslednjih nedelja guraju situaciju u lošem smeru. Prvo, SAD se povukao iz nuklearnog sporazuma, ponovo su im uveli sankcije i traže od evropskih saveznika da prestanu da kupuju iransku naftu. To je počelo da podriva iransku ekonomiju.

Drugo, kako se obaveštajne i vojne akcije doživljavaju u poslednjih nekoliko nedelja, prema pisanju "Vol strit žurnala", Iran možda strahuje da će američki napadi biti neizbežni, pa preduzimaju korake da odvrate SAD od te ideje.

Džon Bolton, Trampov glavni pomoćnik za nacionalnu bezbednost dugo se zalagao za promenu režima u Iranu i zagovarao vazdušne napade kako bi ih odvratio od proizvodnje nuklearnog oružja. Majk Pompeo, državni sekretar, takođe se zalaže da se SAD mora suočiti s iranskim režimom.

 

Njih dvojica zajedno su tako Trampovu administraciju nahuškali prema Islamskoj Republici, što nije bio slučaj kada je ministar obrane bio Džim Matis i državni sekretar Reks Tilerson.

 

Iako su i oni bili nepoverljivi prema Iranu, nikad nisu tako bezobrazno pretili konfliktom niti imali maksimalističke zahteve. Važno je znati da Tramp, iako govori da ne želi rat sa Iranom, okružio se jastrebovima, što znači da u ovakvim situacijama, kad bi trebao da ima oko sebe hladne glave, on ih nema.


Inače, teško je u Vašingtonu pronaći još dve osobe koje toliko ne podnose Iran, kao što je to slučaj sa Trampovim savetnikom za nacionalnu sigurnost i državnim sekretarom.

 

Boltonom je uvek hteo da kažnjava autoritarne režime, ali Iran mu je trn u oku. On je još 2015. napisao da Iran neće pregovarati o svom nuklearnom programu, odbijajući napore Obamine administracije da sklopi diplomatski sporazum s Teheranom.

"Neugodna istina je da samo vojna akcija ... može postići ono što je potrebno. Vremena je strašno malo, ali napad još uvek može da uspe", napisao je on.

Pompeo ima dublje razloge. Ne skriva svoju evangeličku katoličku veru, koja mu određuje i politički uticaj. Njegova verska uverenja delom su ga navela da podstakne Izrael i njihovog premijera Benjamina Netanijahua koji u Iranu vidi egzistencijalnu pretnju.

Tokom posete Jerusalimu 20. marta, naprimer Pompeo i Netanijahu su obećali jedan drugom zajednički pritisak na Iran. Pet dana kasnije, Pompeo je održao govor izraelskoj lobističkoj grupi American Israel Public Affairs Comitée (AIPAC) u kom je iskazao svoj prezir prema Iranu.

"Anticionizam je antisemitizam, i svakoj naciji koja podupire anticionizam, kao i Iran, moramo da se suprotstavimo. Moramo da branimo zakonitu domovinu jevrejskog naroda"

 

Ipak, ne izgleda da će SAD uskoro ići u rat s Iranom, iako ta mogućnost ne može u potpunosti da se odbaci. Ali postoje tri glavna razloga za optimizam. Najpre neki stručnjaci kažu da američke vojne operacije na Bliskom istoku nisu toliko neuobičajne. Naravno, SAD su prošlog meseca premestile protivraketnu bateriju u taj region, ali su isto tako uklonili četiri pre nekoliko meseci, napisao je na Tviteru Ilan Goldenberg, stručnjak za Iran u Centru za novu američku sigurnost u Vašingtonu. Dodao je da je nosač aviona koji je poslat na Bliski istok kako bi se sprečio iranski napad i pre planiran za taj region.

"Šta se zapravo događa? Neko u upravi odlučio je dramatično da poveća medijsku prisutnost tih raspoređivanja kako bi se izvršio pritisak na Iran", nastavio je Goldenberg. Međutim, razlog preuveličavanja nije sasvim jasan.

Drugo, Tramp zapravo izgleda, ne želi rat s Iranom. On je vodio kampanju da SAD više ne učestvuju u novim ratovima u inostranstvu, naročito na Bliskom istoku. Iako Tramp uživa u pritisku, on ne žudi za ratom kao neki oko njega.

 

Navodno je svom šefu u Pentagonu rekao da ne želi u rat sa Iranom. A kad su ga nedavno pitali hoće li ići u rat s Iranom odgovorio je 'Ne, nadam se!“

Međutim, nedavni napadi na naftne tankere, iranska izjava da se neće pridržavati ključnog dela nuklearnog sporazuma, kao i rušenje bespilotne letelice znači da bi se problemi mogli pojaviti u narednim danima. Ipak, američko-iranski sukob nije baš toliko strašan kao što se čini i može da se smiri. To, naravno, nije garantovano, jer uvek ima mesta za grešku. Ali za sada ne izgleda kao da SAD i Iran idu u rat.


Ipak, prema izjavama Trampove administracije i dosadašnjoj američkoj politici, Amerika bi mogla izabrati da započne rat sa Iranom iz tri razloga. Prvo Iran se približio proizvodnji nuklearnog oružja, drugo ako SAD odluči da zbaci režim, ili ako Iran pokrene veliki napad na Amerikance.

 

Politika SAD-a je da Iran ne bi trebalo da ima nuklearno oružje. Zbog toga je predsednik Barak Obama potpisao sporazum o nuklearnom naoružanju. Tramp se povukao iz dogovora iz više razloga, ali jedan je da je Iran u međuvremenu postao sposoban da proizvede nuklearnu bombu iako se većina stručnjaka s njim ne slaže. Do danas, Iran je još uvek daleko od toga da ima na raspolaganju pouzdan nuklearni arsenal - i nikada nije službeno rekao da čak želi bombu.

A može li se zaustaviti Iran da napravi bombu ako bi to zaista želeo?


"Verovatno ćemo uništiti postojeći program" s ograničenim napadima, rekao je prošlog meseca Ričard Nepju, arhitekta iranskog nuklearnog dogovora. Ali, “ne možemo da sprečimo Iran da ponovo uspostavi taj program. Tako ćemo u budućnosti morati ponovno napadati kako bismo se nosili s obnovljenim nuklearnim programom ili pristali da Iran ima nuklearno oružje." A rat za uništenje režima? To je još manje verovatno jer bi zahtevalo kolosalne vojne napore.

 

U maju je američka administracija izvukla jedan plan koji je uključivao slanje 120.000 američkih vojnika na Srednji istok, ali ga je Tramp odbio. Kolin Kal, koji je nadgledao Pentagonov plan za Iran od 2009. do 2011. objavio je 13. maja da će SAD da rasporedi tamo vojnika daleko od potrebnog broja da se sruši režim. Poređenja radi, SAD su poslale 150.000 vojnika u početnoj fazi invazije na Irak 2003., a Iran je veća zemlja od Iraka.

"Gotovo niko ne bi podržao invaziju na Iran za promenu režima u trenutnim okolnostima. Bio bi to jako skup rat", rekao je Erik Brever, koji je bio zadužen za Iran u Trampovom Veću za nacionalnu bezbednost.

Ali ako bi došlo do rata, mogao bi da poprimi oblik ciljanih američkih vojnih napada na iranske nuklearne objekte, ili bi mogao da izgleda kao invazija SAD-a na Iran. Ali vredno je napomenuti da postoje načini nižeg nivoa na kojima se SAD i Iran mogu međusobno boriti. Na primer, SAD bi mogle da pokrenu sajber napade na iransku infrastrukturu i elektroenergetsku mrežu, što je vojska već nazvala "Nitro Zeus". Obamina administracija koristila je ovu metodu kako bi srušila deo iranskog nuklearnog programa. Međutim Iran ima vlastite sajber sposobnosti koje bi mogao da koristi za ciljanje važnih američkih fabrika ili čak vlade. Štaviše, iranski zagovornici širom Bliskog istoka mogli bi da budu usmereni na Amerikance u Iraku, Siriji ili širom Bliskog istoka. Možda zabrinuti zbog te mogućnosti, SAD su povukle svoje osoblje iz svojih misija u Iraku.

 

Stručnjaci također kažu da su evropski narodi zabrinuti zbog miliona izbeglica koji ulaze na kontinent i čiji bi se broj povećao u slučaju rata s Iranom, što bi dovelo do velikog pritiska na vlade koje se već bore s posledicama sirijske izbegličke krize. To je loša vest za Boltona i ostale koji bi hteli u otvoreni rat s Iranom. Da bi Sjedinjene Države bile uspešne, trebaće im politička i vojna potpora Izraela i Evropljana. Bez njih, SAD nemaju legitimitet i morale bi da se nose sa velikim posledicama. Ali SAD ima saveznike i oni su u Saudijskoj Arabiji koja je decenijama u hladnom ratu s Iranom za kontrolu na Bliskom istoku. Međutim, čini se da Rijad trenutno ne želi rat. Saudijski ministar spoljnih poslova Adel al-Jubeir izjavio je novinarima prošlog meseca da "kraljevstvo Saudijske Arabije ne želi rat u regionu i ne teži ka tome". Dodao je: "Ako druga strana odabere rat, kraljevstvo će braniti sebe, svoje građane i interese.“


Zanimljivo je da ovaj sukob nema veze sa naftom. Međutim, SAD se brinu za to da brodovi mogu slobodno da plovie kroz Ormuski moreuz, ključni pomorski prolaz kojim je agresivno patrolirao Iran. Trećina skladištenog prirodnog plina i gotovo 20 odsto svetske proizvodnje nafte prolazi ovim putem. Kad su SAD i Iran u sukobu, Iran preti zatvaranjem moreuza. Na taj način bi globalno energetsko tržište zapalo u potpunu krizu. Ali Iran se baš i ne bi usudio da to učini svestan besa sa kojim bi se suočio ne samo od strane SAD-a, nego i celog sveta. Zato, kada su u svet poslate vesti o napadima na naftne tankere, to je sve zabrinulo jer je Teheran poslao poruku.


"Signalizirajući da takvo snabdevanje nije sigurno i da se može poremetiti, Teheran daje svetu do znanja da je moguća eskalacija", kaže Behnam Ben Taleblu, stručnjak za Iran pri Udruženju za obranu demokratije.

Ali, dok je nastavak snabdevanja jeftinom naftom definitivno važan za SAD, to znači da i nema razloga zašto bi neki u Trampovoj administraciji želeli da zarate s Teheranom. Ali Tramp je i dalje šef, i do sada nije izrazio nikakav apetit za rat s Iranom. Što znači da veliki, krvavi sukobi ostaju malo verovatna mogućnost zasada.

 

(Kurir.rs/Express.hr/Vox.com/Foto: AP/Andrew Harnik, Profimedia)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...