"Ne sećam se da je vodostaj ikad bio ovako nizak kao poslednjih godina, to je tragedija. Malo dalje, Visla izgleda kao bara", kaže penzioner.
Stotine reka u Poljskoj svedene su na potoke, a jezera nestaju, a smatra se da bi zemlja od 38 miliona ljudi mogla da iskusi ozbiljnu nestašicu vode.
"Statistika da Poljska ima 1.600 kubnih metara vode po stanovniku, što je triput manje od evropskog proseka. Naši izvori vode uporedivi su s Egiptom", kaže se u nedavno objavljenom izveštaju "Poljska, evropska pustinja", državne revizije (NIK), koja se bavila i tom tematikom.
Po podacima Eurostata, evropski prosek je 4.500 kubika vode po stanovniku.
Poljska, smeštena u području između okeanske i kontinentalne klimatske zone, nikada nije imala mnogo vode. Prosek padavina manji je nego dalje na zapadu, a isparavanje je jednako.
Kako su krenule klimatske promene, pa i češće suše, situacija je postala alarmantna.
Deo zemlje koji se proteže od zapada prema istoku zemlje polako se pretvara u stepu. To izaziva velike probleme u poljoprivredi, ali i u šumama i životu u prirodi.
Prošla je godina bila vrlo sušna i količina vode je pala na 1.100 m3 po stanovniku, zamalo ispod praga bezbednosti.
Procenjuje se da će i ove godine biti slična situacija. Nadležni upozoravaju da u dve trećine zemlje nivo podzemnih voda neće biti dovoljan za celo leto. Više od 320 opština već je proglasilo mere štednje i zabranilo je punjenje bazena, zalivanje bašti ili pranje automobila. Kazne su visoke za one koji to ne poštuju.
Neki delovi zemlje već osećaju hidrološku sušu koja se događa kada voda ne prodire u duboke slojeve tla i ne filtrira se u proleće.
"Ne sećam se prave zime u kojoj sneg ostaje dugo na zemlji i polako se topi i natapa ga", dodaje Norberčiak.
Vodostaj Visle u Varšavi je trenučno oko 40 centimetara, a nekad je bio i po šest metara.
U nedostatku dovoljnog broja rezervoara, Poljska trenutno zadržava samo 6,5 odsto vode koja prolazi njenom teritorijom. Poređenja radi, Španija zadržava 9 ossto.
Vlada zato do 2027. planira da izgradi nove rezervoare kojima će udvostručiti kapacitet postojećih, a to bi trebalo da košta 3,3 milijarde evra.
Kurir.rs/France 24 Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
