Baza podataka koju su napravili novinska agencija Asošijeted Pres (AP), list USA Today i Severoistočni državni univerzitet zabeležila je 41 incident i ukupno 211 smrtnih slučajeva.
Po definiciji, masovna ubistva su ona kada je četiri ili više osoba ubijeno u istom incidentu, ne uključujući počinioca.
Među najsmrtonosnijim u tek završenoj godini su bila ubistva 12 osoba u Virdžinija Biču u maju i ubistva 22 osobe u El Pasu u avgustu.
Od 41 slučaja u 2019, u 33 je bilo uključeno vatreno oružje, rekli su istraživači. U Kaliforniji je bilo osam masovnih ubistava, što je najveći broj po državi.
Ova baza podataka prati masovna ubistva u Americi od 2006. godine, ali istraživanja koja dosežu do sedamdesetih godina 20. veka nisu otkrila godinu sa više ovakvih slučajeva od ove, navodi AP. Godina na drugom mestu po broju masovnih ubistava je bila 2006, kada ih je bilo 38.
Iako je u 2019. bio najveći broj incidenata, broj od 211 smrtnih slučajeva je nadmašen sa 224 ljudi koji su izgubili živote u masovnim ubistvima 2017. Te godine se dogodilo najbrojnije masovno ubistvo u istoriji Amerike, kada je 59 ljudi upucano na festivalu u Las Vegasu.
Masovna ubistva u Americi ne dospevaju na naslovne strane jer se tiču porodičnih svađa, trgovine narkoticima ili nasilja među bandama i dešavaju se van javnih mesta, naveli su istraživači.
Broj masovnih ubistava u Sjedinjenim Državama je porastao uprkos tome što ukupan broj ubistava opada, rekao je Džejms Densli, krimilog i profesor na Metropoliten Univerzitetu u Minesoti.
"Kao procenat svih ubistava, ova masovna ubistva takođe čine više smrtnih slučajeva", rekao je on za AP.
Profesor Densli je rekao da veruje da je porast delimično posledica „besnog i frustrirajućeg perioda" u američkom društvu, ali je dodao da je do zločina obično dolazilo u talasima.
"Izgleda da je ovo era masovnih pucnjava", rekao je on.
Pravo na posedovanje vatrenog oružja je utvrđeno drugim amandmanom američkog ustava, ali porast masovnih pucnjava nije naveo amerčike zakonodavce ka reformi zakona o kontroli oružja.
U avgustu, posle smrtonosnih napada u Dejtonu u Ohaju i El Pasou u Teksasu, predsednik Donald Tramp je rekao da će doći do „ozbiljne diskusije" između lidera u Kongresu na temu „smislenih" bezbednosnih provera vlasnika oružja.
Međutim, Tramp je tiho je odustao od tog obećanja, navodno nakon dugog telefonskog razgovora sa Vejnom Lepjerom, izvršnim direktorom Nacionalne streljačke asocijacije - moćnom lobističkom grupom koja se protivi merama kontrole oružja.
Razgovarajući sa novinarima posle tog telefonskog poziva, predsednik je rekao da Amerika „trenutno ima vrlo jake bezbednosne provere" i dodao da su masovne pucnjave „mentalni problem."
Vođe Demokrata su javno pozvale na strože mere kontrole oružja.
Početkom ovog meseca, predsednički kandidat i bivši podpredsednik Amerike Džo Bajden je iskoristio sednu godišnjicu pucnjave u školi Sendi Huk kako bi ponovio zahtev za strože propise.
Bajdenovi planovi su obuhvatali zabranu proizvodnje i prodaje jurišnog oružja i obavezne provere kupaca za sve prodaje oružja.
Druga predsednička kandidatkinja iz redova demokrata, Elizabet Voren, početkom ove godine je predstavila planove za smanjenje smrtnih slučajeva izazvanih oružjem za 80 odsto, kroz spoj zakona i izvršnih mera.
Voren je takođe apelovala za jače provere kupaca, kao i za mogućnost da se oduzmu dozvole onim prodavcima oružja koji prekrše zakon.
Kurir.rs/BBC na srpskom
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
