Najnovije vesti

POLICIJA U VENECIJI PRATI SVAKOG TURISTU POD BUDNIM OKOM: Sve se nadgleda iz jedne kontrolne sobe, evo kako to izgleda (FOTO)
Foto: EPA/Andrea Merola

revolucija u turizmu

POLICIJA U VENECIJI PRATI SVAKOG TURISTU POD BUDNIM OKOM: Sve se nadgleda iz jedne kontrolne sobe, evo kako to izgleda (FOTO)

Planeta

Oni vas posmatraju, gde god da se nalazite, kuda god da idete. Tačno znaju gde pravite pauze, kada usporavate i ubrzavate i kada ulazite ili izlazite iz grada.

Štaviše, prate vaš telefon, tako da mogu tačno da kažu koliko se ljudi iz vaše zemlje ili regiona nalazi u kojoj oblasti i u koje vreme.

I to rade kako bi promenili turizam na bolje. Dobrodošli u Veneciju u postkovid svetu.

U poslednjih nekoliko godina, Venecija se bori sa prekomernim turizmom, zahvaljujući skoro 30 miliona posetilaca koji svake godine dolaze u grad od samo 50.000 stanovnika.

Pre izbijanja koronavirusa, turisti su dolazili u često neukrotivom broju, gušili glavne ulice i tiskali se na brodovima. Vlasti su donosile razne mere, od uvođenja posebnih linija brodova za stanovnike do uvođenja okretnica koje bi odvajale lokalno stanovništvo od turista u prometnim danima. Planirani „porez za ulazak“, koji je trebalo da bude uveden 2020. godine, odložen je za januar 2022, zbog pandemije.

Ali osim registrovanja koliko je turista u gradu, vlasti su želele da prate i ko je u gradu i kuda se kreće.

Venecijanska kontrolna soba

Na ostrvu Trončetu, pored mosta koji deli Veneciju od italijanskog kopna, otvorena je kontrolna soba u septembru 2020. Nekadašnje skladište koje je napušteno od 1960-ih, deo novog sedišta gradske policije i vlade postao je i „kontrolni toranj“ za grad.

Venecija, kontrolna soba
foto: EPA/Andrea Merola

U zgradi se nalaze kancelarije gradonačelnika i drugih zvaničnika, kao i velika CCTV soba sa kamerama iz čitavog grada, koje nadgleda policija.

Zatim, prekoputa, je smeštena „pametna kontrolna soba“, još jedna prostorija puna ekrana sa slikama i informacijama koje dolaze uživo iz okoline. Ipak, oni se ne nadgledaju zbog praćenja mogućih zločina, već daju informacije vlastima da li će se stvoriti "horda ljudi" koja posećuje Veneciju. Vlasti se nadaju da će im ovi podaci pomoći u stvaranju održivijeg turističkog plana za budućnost Venecije.

„Ovo je mozak grada. U realnom vremenu znamo koliko je ljudi u svakom delu grada i iz kojih su zemalja“, kaže Marko Betini, generalni direktor Venisa, kompanije za multimediju i tehnologiju sa sedištem u Veneciji koja je izgradila sistem.

Ovaj moderan sistem ne beleži samo ono što se događa, već i analizira saobraćaj, prepoznaje različite tipove čamaca, zatim čuva podatke. Prati i redove vožnje javnog prevoza i beleži da li brod kasni i za koliko minuta.

Venecija, kontrolna soba
foto: EPA/Andrea Merola

Brojevi pešaka, međutim, više zanimaju vlasti koje se bave turističkim obrascima. Sistem ne broji samo posetioce u blizini kamera postavljenih po gradu, već takođe, zajedno sa TIM-om (Telecom Italia, najveći italijanski provajder telekomunikacija), prati ko su i odakle dolaze.

Vlasti mogu da vide odakle su turisti analizom njihovoh telefonskih podataka (svi podaci se automatski prikupljaju, tako da se ne mogu prikupiti lični podaci).

Brojanje turista i praćenje mesta koja posećuju i kojim ulicama idu, moglo bi biti presudno za grad koji je u prometnim vremenima pribegao zatvaranju glavnih saobraćajnica za ne-lokalno stanovništvo u pokušaju širenja ljudi po celom gradu.

Venecija, kontrolna soba
foto: EPA/Andrea Merola

Kako kaže Valeria Duflot, suosnivač Venezia Autentica, preduzeća koje se bavi održivim turizmom, „Problem nije u tome što Venecija ima previše posetilaca. Problem je u tome što svi posetioci idu na ista dva mesta: Trg Svetog Marka i most Rijalto“.

Šta se sve prati?

Italijani su evidentirani prema regionu u kojem žive, a stranci se prate odakle dolaze na osnovu toga gde je njihov mobilni telefon registrovan, dakle najverovatnije zemlja porekla.

Venecija, Italija, gondola, gondole
foto: EPA/ANDREA MEROLA

Postoji još mnogo toga što vlasti prate: koliko se brzo ljudi kreću na mestima poput Trga Svetog Marka (počnite da trčite i mašina vas ističe), nivoi plime i oseke u celoj laguni (presudni za nadgledanje poplava).

Izgradnja sistema trajala je tri godine i koštala je 3 miliona evra. I mada bi neki mogli da se zabrinu zbog mogućeg kršenja privatnosti, vlasti su veoma ponosne.

Kurir.rs/BIZLife/CNN

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...