Najnovije vesti

ZEMLJA SE U 2020. VRTELA NAJBRŽE U POSLEDNJIH 50 GODINA: Evo šta se krije iza ove pojave i kome to najviše smeta
Foto: Profimedia

naučnici objašnjavaju

ZEMLJA SE U 2020. VRTELA NAJBRŽE U POSLEDNJIH 50 GODINA: Evo šta se krije iza ove pojave i kome to najviše smeta

Planeta

Prošle godine je zabeleženo 28 najbržih dana od 1960, a naša planeta se okretala oko svoje ose nekoliko milisekundi brže od proseka.

To ne bi trebalo da nas zabrinjava, rotacija Zemlje oko ose celo vreme malo varira jer na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretanja jezgra.

Ovakvo jedva primetno povećanje ili smanjenje brzine može biti nezgodno jedino za one koji se bave ultrapreciznim atomskim satovima koji mere Koordinisano svetsko vrijeme (UTC), prema kojem nameštamo svoje satove. Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0.4 sekunde, UTC tada krene sa prilagođavanjem.

Do sada su se tokom prilagođavanja krajem juna ili decembra većinom dodavale "prestupne sekunde" kako bi se UTC uskladio s astronomskim vremenom. Odnosno, donedavno se ukupni trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja, krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.

Od 1972. godine stručnjaci otprilike svakih godinu i po dana dodaju prestupnu sekundu. Poslednje takvo prilagođavanje bilo je 2016. godine, kada je na 31. decembra u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodata jedna "prestupna sekunda", piše Live Science.

Međutim, prošle godine su se stvari složile drugačije i sada naučnici prvi put razmišljaju da se UTC-u oduzme jedna sekunda. Naime, dan u proseku traje 86.400 sekundi, ali će astronomski dan u 2021. u proseku biti kraći za 0.05 milisekundi. Na kraju godine moglo bi se raditi o zaostatku od 19 milisekundi.

Zemlja, planeta Zemlja
foto: Profimedia

"Ako se stopa rotacije Zemlje ubrza, sasvim je moguće da će biti potrebna negativna prestupna sekunda. Za sada je prerano reći hoće li se to stvarno dogoditi", rekao je fizičar Piter Viberli iz instituta "Nacionalna laboratorija za fiziku" u Velikoj Britaniji.

"Na međunarodnom nivou se raspravlja o budućnosti prestupnih sekundi. Moguće je da će potreba za negativnom prestupnom sekundom podstaći odluku da se kompletno ukinu prestupne sekunde", dodao je.

Astronomski gledano, Zemlja je prošle godine 28 puta srušila prethodni rekord za najkraći astronomski dan postavljen 2005. Tokom najkraćeg dana te godine, 5. jula, naša planeta se okrenula oko svoje ose za 0.0516 milisekundi brže od prosečnih 86.400 sekundi. Najkraći dan u 2020. godini bio je 19. jul, kada je planeta dovršila rotaciju za 1.4602 milisekunde brže od proseka.

Kurir.rs/Index.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...