Međutim, grupacije koje su se borile u Siriji u redovima Al Nusre, Al Bagdadi povlači u Irak koji je već tad bio rastrzan borbama oko vlasti Šiita koji su postali dominantni i Sunita koji su morali da plate danak podrške vladanju Sadama Huseina i džihadistima. Korumpirani režim u Iraku počeo je da kleca.
Zahvaljujući podršci Sunita koji su bili deo vlasti Sadama Huseina Islamska država zauzela je 10. juna 2014. Faludžu, da bi četiri dana kasnije pao i dvomilionski Mosul, drugi najveći grad u Iraku posle Bagdada. Mosul je bio privredno i političko sedište severa Iraka, univerzitetski grad, proizvođač velikog broja intelektualaca i naučnika ovog naftom veoma bogatog regiona, raskrsnica kultura i religija gde je živela brojna hrišćanska manjina.
Odjedom grad je osvanuo u rukama grupe koja je praktikovala šerijatsko pravo. Pad Mosula i masovna likvidacija šiita i hrišćana privukla je pažnju svetskih medija koji su po prvi put počeli da se interesuju za ovu organizaciju.
Hašim Al Hašimi irački istraživač islamističkih milicija tad je dao slikoviti prikaz strategije ISIL.
Vojsku ISIL činili su elitni odredi koji su zauzimali gradove i sela uz pomoć ćelija koji su davali podršku iznutra, unoseći nemir u odbranu, a zatim postaju po okončanju borbe grupe koje kontrolišu i upravljaju zauzetom teritorijom. Iako to možda je izgledalo haotično na mapi, Hašimi tvrdi da je u pitanju strateški pristup zauzimanja zemljišta duž najvećih reka Eufrata i Tigrisa jer je voda strateško dobro, ruta važnijih gasovoda i naftovoda kao i naftna polja koja postaju izvor zarade i stabilnog finansiranja teritorije i organizacije. Ono što je interesantno bilo je da su ključna mesta u zausetim gradovima preuzimali ljudi koji su imalo odlično obrazovanje. Zvali su ih “ džihadisti sa magisterijem“.. Odjednom pojavili su se i sponzori iz Turske i Saudijske Arabije i sunitskih državica zaliva. Novac je počeo da se sliva i od masovnih otmica, prodaje robova, kulturnih dobara….
Do kraja jula meseca 2014. ISIL je zauzeo skora sve gradove, naselja i sela na zapadu Iraka. Vreme je bilo da se pređe u susednu Siriju gde je Al Nusra već preuzela lidersku poziciju među džihadističkim grupama, a po opremi i obučenim brocima mogla je stane na liniju Asadovoj vojsci koja je gubila teritorije i činila se nemoćnom. Borci islamske države prelaze u floti Pik apova praćeni tenkovima i drugim vozilima granicu Sirije i Iraka avgusta 2014 godine.. Već septembra 2014. ISIL drži teritoriju uz reke Eufrat i Tigirs površine 210.000 kvadratnih kilometara što je bilo približna površina Velike Britanije. Međunarodni Crveni krst je marta 2015. saopštio da je na toj teritoriji živelo više od 10 miliona stanovnika.
Organizacija života unutar islamske države
Islamska država je po Konvenciji iz Montevidea 1933. imala sve ono što definiše savremenu državu. Međutim ISIL zasniva postojanje države ne na međunarodom pravu nego kako je državu video Prorok Muhamed. Poslanik je rekao da će posle njega postojati tri vrste hilafeta odnosno islamske države: 1. Al rašida otrodoksna ili zrela, 2. Aduda arogantna, jaka i 3. Džabarija despotska. Upravo ISIL su nazivali zrela ortodoksna država.
Tačne granice gde bi džihadisti stali zapravo i nije bilo, jer su se te granice pomerale stalno. Jula 2014. kada se Al Bagdadi proglasio za Kalifa govorio je da umetna granica koju su uspostavili Britanci i Francuzi preko Sajks -Piko sporazuma iza leđa Arapa mora da padne. Kako su njihovi protivnici tvrdili oni su na svoj način hteli da preurede Irak, Siriju, Libiju, Jemen, ali….
Odmah po uspostavljanu vlasti pripadnici ISIL su oktobra 2014. počeli da kuju svoj novac zlatne i srebrne dinare. S tim su osvežili tradiciju iz vremena prvog kalifata posle Muhamedove smrti. Ti zlatni i srebrni dinari postali su zvanična valuta islamske države. Vlast ISIL ubrzo je forimrala svoju policiju sa uniformama koja je pralelno funkcionisala sa šerijatskom zaduženom za održavanje morala. Policajci su dobili nove uniforme i savremena patrolna vozila, izdavali su čak i svoje registarske tablice.. Vojna snaga već se popela na 1.700 raznih vojnih vozila i tenkova. Kad je zauzet Mosul momentalno je počela pljačka Centralne banke, odakle su iz kase pokupili pola milijarde dolara.
Nafta osnovni izvor prihoda
Osnovni izvor prihoda bila je nafta. Već početkom 2015. ISIL u Siriji je kontrolisao 60 posto sirijskih naftnih kapaciteta i čak sedam velikih nalazišta nafte u Iraku. Nafta se prodavala isključivo preko posrednika, a zbog cene koja je bila niža od tržišne kupaca u regionu bilo je napretek. Procena je bilo da su na osnovu toga zaradili od milion do tri miliona dolara dnevno. Veliki deo prihoda stizao je i od pljačke antikviteta, automobila i mašinerije..
Ubrzo je ISIL postao najbogatija džihadistička organizacija na svetu čiji kapital je prema nekim procenama iznosio 2 milijarde dolara. Svoje bogatstvo ISIL je koristio za širenje svojih baza, nabavku oružja i opravku uništene infrastrukture. Jedini prostor kojim su apsolutno vladali bio je medijski, jer je upotreba medija bila veoma profesionalna, posebno upotreba interneta i društvenih mreža.
Regrutovanje boraca
Najveći neposredni cilj Abu Bakra Al Bagdadija bilo je regrutovanje boraca za svoje vojne operacije. Svaki mesec islamistička borbena mašina obučavala je oko hiljadu boraca od čega najmanje 50 do 60 bombaša samoubica. Islamisti su svoje borce uglavnom vrbovali preko interneta. Muslimane iz celog sveta pozivali su da preseleu zemlju novog Kalifata dok su još vrata otvorena gde će upoznati Boga i živeti po njegovim pravilima. Prema nekim procenama na vrhuncu moći u redovima ISIL borilo se 15.000 dobrovoljaca iz 80 zemalja. Dosta boraca je otišlo u potrazi za avanturom, pripadnošću nečem i seksu sa robinjama za svoje borce.
Slom
Početak sloma ISIL počeo je 30. septembra 2015. godine kada se u sirijsku igru uključila i Rusija, koja je svoje rakete prvo usmerila na ciljeve ISIL uništavajući preciznim pogocima krstarećeih raketa i avio bombi odabrane ciljeve na zemlji.
U narednih godinu i po dana teritorija koju je kontrolisala islamska država je prepolovljena.. U Iraku je osvajanjem Mosula Islamska država potpuno nestala, a u Siriji pad Rake koji je imao istorijski i emotivni značaj za ISIL nije je uništio. Naprotiv ostali su jaki džepovi džihadista koji polako nestaju sa scene. Jedino gde je ISIL i dalje brojan i jak su Avganistan i Libija.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
