Opozicija je razbijena, prodemokratske novine (Epl Dejli) su ugašene, političke i advokatske organizacije i grupacije su zabranjene. Hiljade ljudi se odselilo.
Najmanje 128 ljudi je uhapšeno odkad je zakon počeo da se primenjuje. Uhapšeno je troje maloletnika, na desetine političara i novinara. Više od polovine optuženo je za krivična dela protiv nacionalne bezbednosti koja dovode do doživotnog zatvora, a samo 17 je dobilo izlazak uz kauciju.
Prvi slučaj od kada je zakon počeo da se primenjuje, stigao je pred sudiju 51 nedelju nakon što je Tong Jing-kit uhapšen jer je navodno vozio svoj motocikl u grupi policajaca tokom protesta.
Ovaj zakon ostaje pod znakom pitanja, a analitičari navodi da su sve te brze akcije policije, a sporo sprovođenje zakona namerna strategija osmišljena da podstakne strah.
Novinari Gardijana pratili su sporvođenje ovog zakona od prvog dana. Oslanjajući se na policijske izjave za štampu, objave na društvenim mrežama i novinske izveštaje, utvrdili su da je policijsko odeljenje za nacionalnu bezbednost (NSD) uhapsilo najmanje 128 ljudi.
Policija iz Hongkonga i biro za nacionalnu bezbednost dali su različite cifre - 113, odnosno 115 - dok je Ministarstvo pravde reklo da "ne vodi nikakvu evidenciju".
Biro je saopštio da je 64 osoba optuženo, a da su ostali pod istragom.
Niska stopa optužbi toliko dugo nakon hapšenja je namerna, rekao je Erik Lai, hongkonški pravnik sa Univerziteta Džordžtaun.
-Potpuno je sve pod njihovom kontrolom , rekao je Lai.
-Sve to dovodi do 'utišavajućeg' efekta u društvu, rađa se ideja da bi svi mogli da budu proizvoljno uhapšeni, čak i bez optužbi, pa ne mogu slobodno da govore i učestvuju u političkom društvu, dodao je on.
Istoričar koji je fokusiran na istoriju moderne Kine Džefri Vaserstorm rekao je da vlasti već imaju tu slobodu da ''hapse, pritvaraju i gone ljude za razne stvari koje im neodgovaraju'', ali da je ovaj zakon uneo dodatni strah od dugih kazni i pružio veći potencijal za kažnjavanje ljudi zbog slobode govora.
Nekolicina ljudi iz Hongkonga još uvek želi da priča u javnosti o opoziciji i da daju intervjue u stranim medijima .
O zakonu
Kineski parlament usvojio je prošle godine kontroverzni Zakon o nacionalnoj bezbednosti za Hongkong, što je najveća izmena u nekadašnjoj britanskoj koloniji od njenog povratka pod kinesku upravu pre 23 godine.
Zakon je usmeren protiv subverzije, terorizma, separatizma i saradnje sa stranim snagama, ali u suštini, kako pišu mediji, onemogućava proteste i slobodu izražavanja.
Nova kineska kancelarija u Hongkongu zadužena je ne samo za pitanja iz domena nacionalne bezbednosti, već ima nadležnost i da nadgleda obrazovanje u školama o bezbednosti.
Takođe, sam grad će imati obavezu da formira komisiju za nacionalnu bezbednost u cilju primene zakona, a u njenom radu će učestvovati i savetnik koga će imenovati Peking.
KRITIKE USMERENE KA PEKINGU
Međunarodna zajednica kritikuje potez Pekinga, a Vašington je započeo ukidanje specijalnog statusa Hongkonga u trgovini sa SAD-om.
Očekuje se da će državni mediji tokom dana objave detalje zakona koji je usvojen uprkos prošlogodišnjim prodemokratskim protestima tokom kojih je često bilo nasilja.
Lau Siju Kaj, potpredsednik analitičke grupe kineske Vlade u kancelariji za Hongkong i Makau, rekao je Rojtersu da je zakon usvojen jednoglasno sa 162 glasa "za".
Ovaj akt je stupio na snagu u ponoć na prelazu između 30. juna i 1. jula, istoga dana kada je pre 23. godine Kina vratila kontrolu nad Hong Kongom nakon 99-godišnje britanske uprave.
Od 1997. taj dan se u Hongkongu obeležava prodemokratskim protestima.
U svom prošlonedeljnom izveštaju HRW je optužio vladu Hong Konga da ''sistemski urušava ljudska prava'' ovim zakonom.
-Stanovnici Hongkonga posmatraju vladu kako krupnim koracima uništava demokratsko društvo, rekla je Maja Vang iz HRW-a.
-Nekada su razgovarali o politici, kandidovali se i kritikovali vladu, ali za to se sada ide u zatvor na doživotnu robiju, zaključuje ona.
Kurir.rs/Č.N.
NE PROPUSTITE
