Talibani, vladari Avganistana, vratili su se na vlast pre 20 godina, a zatim su svrgnuti zbog pružanja utočišta vođi Al Kaide Osami bin Ladenu i drugima odgovornim za terorističke napade na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. Današnji talibani nude sasvim drugu sliku, tvrdeći da su se promenili.
Talibani su prvi put bili na čelu Avganistana od 1996. do 2001. godine, a njihovu vladavinu obeležila je krajnja okrutnost u postupanju sa svima koji se nisu slagali ili kršili pravila njihovih krutih shvatanja islamske pobožnosti. Ženama nije bilo dozvoljeno da rade ili idu u školu, manjine su progonjene, a bavljenje sportom i slušanje muzike zabranjeno. Kažnjavanje je često uključivalo kamenovanje, bičevanje, a često i pogubljenja.
Militanti danas nude nejasna uverenja da su se promenili i na taj način traže međunarodno priznanje kao legitimna avganistanska vlada. Za sada su portparoli talibana ponudili opštu amnestiju svim svojim neprijateljima, ali ipak postoje izvještaji o odmazdi protiv ljudi koji su podržavali svrgnutu vladu Ašrafa Ganija ili onih koji su pomagali pripadnicima stranih snaga. Plašeći se odmazde, evakuacija mnogih Avganistanaca koji su sarađivali sa strancima trajala je danima. Odlazak velikog broja mladih i obrazovanih ljudi takođe će predstavljati problem onima koji ostanu.
Talibani su najavili da će devojčice moći da idu u školu, a žene na posao (nakon što se trenutni nemiri smire i same se naviknu na ove činjenice), a novinari ih mogu pozvati na odgovornost. Sve je to unutar još uvek nedefinisanih ograničenja u okviru šerijatskog zakona, koji će poštovati svi stanovnici Islamskog Emirata Avganistan, kako će se zvanično zvati pod talibanima.
Najavljeno je da će uspostaviti islamski sistem, ali ne i kako će se njime upravljati niti ko će ga voditi. Takođe je nejasno u kojoj će meri bilo kakvo kretanje ka umerenosti vođa grupa - od kojih su mnogi proveli godine u egzilu nakon svrgavanja 2001. - biti filtrirano prema hijerarhiji.
Mnogi stručnjaci upozoravaju, a ti su problemi poslednjih dana, nakon preuzimanja vlasti u Kabulu, došli do izražaja da nemaju iskustva u upravljanju. Ovi ljudi su proveli poslednjih 20 godina boreći se protiv vlade da iznenada promene stranu. Veliki izazov za talibane biće obezbeđivanje mira, jer je to njihovo glavno obećanje - da će doneti mir posle decenija rata.
Pretnja talibanskom poretku već se nazire u obliku Islamske države Korosan, grupe koja je prije nekoliko dana izazvala masakr na aerodromu Kabul, a u zemlji naviknutoj na rat neće biti lak zadatak prisiliti sve da polože oružje.
Jedan od jasnih izazova biće finansiranje. Pod srušenom vladom, inostrana pomoć činila je 75 odsto državnog budžeta i oko 40 odsto BDP -a. Sada je na čekanju. SAD su takođe zamrznule više od 9 milijardi dolara imovine centralne banke nakon što su talibani preuzeli Kabul.
Ovo dovodi SAD i druge strane sile u poziciju da uskrate finansiranje kako bi izvršili pritisak na talibane da poštuju prava žena i manjina, ali bez doprinosa ekonomskom kolapsu. Talibani su držali veliki deo seoskog Avganistana čak i pre nedavne ofanzive i na neki način "nadjačali vladu" pružajući ograničene usluge i brzu, iako brutalnu pravdu.
Kurir.rs/Tportal.hr
NE PROPUSTITE
