Nekoliko džakova sa ostacima ljudskih tela ekshumirani su iz masovne grobnice u Panami, za koje se veruje da pripadaju žrtvama američke invazije na tu zemlju 1989. godine, saopštili su zvaničnici ove srednjoameričke zemlje, objavio je Rojters.
Tela su kako je saopštio tužilac Geomara Guerra rekla je da su četiri džaka sa posmrtnim ostacima pronađena a groblju Monte Esperanza u grad Kolon.
Inače posmrtni ostaci otkriveni u istim vrećama koje je i vojska SAD koristila za svoje mrtve, dodao je ovaj tužilac i najavio da će vlasti nastaviti dalja otkopavanja jer sumnjaju da postoji još žrtava američke vojne intervencije koja je odnela život prema zvaničnim podacima 300 Panamaca, piše Rojters.
Međutim, ovo nije nova priča, jer se punih 32 godine spekuliše da su američki vojnici za vreme intervencije ubili mnogo Panamaca, ali sem glasine nikakvih dokaza za te tvrdnje nije bilo.
Inače, akcija eshumacije započela je još prošle godine, ali je pandemija kornavirusa to zaustavila. Tad su pronađeni posmrtni ostaci 30 osoba.
Organizacije za ljudska prava su dugo procenjivale istinu o tačnom broj panamskih žrtava, koji mogao bi biti veći od zvaničnih 300, što je navelo bivšeg predsednika Huana Karlosa Varele da osnuje komisiju koja će ispitati tačan broj žrtva.
Invazija na Panamu započela je 20. decembra 1989. godine. Operacija je nazvana "Operation Just Cause" (Pravedni cilj) oko jedan sat posle ponoći ubacivanjem američkih diverzanata.. U dva posle ponoći po lokalnom vremenu taktički bombarderi SAD F-117A (prvo borbeno angažovanje) izveli su udare po objektima i gradovima širom Paname Kolon, Rio-Ato i David.
Američke vazdušno desantne trupe izvele su padobranski desant iz 111 transportnih aviona. U vazdušnim napadima učestvovala su 84 borbena aviona. Od 111 aviona angažovanih u operaciji njih 27 sa ljudstvom i tehnikom spustili su se na aerodrom Obruk i Tokumen.
Odmah posle otpočinjanja borbenih dejstava zauzeta je državna televizija, koja je prekinula emitovanje, a sat kasnije na ekranima se pojavio amblem Ministarstva odbrane SAD. Stanovnicima je preko malih ekrana saopšteno da ne napadaju građane SAD i njihovu imovinu.
Američka komanda se plašila šireg otpora stanovništva invaziji, ali nje nije bilo. Sporadični otpor je trajao sve do 25 decembra, ali su invazione jednice vojske SAD još prvog dana izvršile sve postavljene zadatke.
Ono po čemu je operacija "Pravedna cilj" bila poznata bilo je testiranje novog sistema istovremnog delovanja jedinica za psihološke operacije kroy civilna i vojna sredstva masovnog informisanja.
Rezultat operacije "Pravedni cilj! bilo je svrgavanje panamske vlade. Novi predsednik države Giljermo Andara došao je u Panamu sa američkim trupama, a predsedničku zakletvu položio je u vojnoj bazi SAD. Američki pukovnik Majk Snel je 22. decembra 1989. iyveštačima saopštio da je u kući generala Manuel Norijege u Fort Amadoru, proađeno 25 kilograma kokaina. General Manuel Norijega sklonio se u Ambasadu Vatikana koju su opkolili vojnici SAD i oko koje su tokom opsade razmestili snažne zvučnike iz koje su tokom opsade puštali jaku rok muziku.
Norijega se predao 3. januara 1990. kada je uhapšen i prebačen u Majami gde je zbog šverca kokaina osuđen na dugodišnju robiju. Osim u SAD Norijega je i u Panami osuđen na 20 godina zatvora.
UVOD U VOJNU INTERVENCIJU
Kako je sve počelo
1. Panamski kanal je važna privredna i vojna komunikacija za SAD
2.Septembra 1977. Džimi Karter i predsednik Paname Torhiros potpisali ugovor sa kojim se SAD obaveyuju da će do 31. decembra 1989 kontrolu nad Panamskim kanalom prepustit vladi Paname
3. Vlasti SAD sredinom 1980-tih vrše pritisak na vlasti Paname da odustane od tog sporazuma
4. Ministarstvo pravde SAD u februaru 1988. generala Manuela Norijegu komandanta OS Paname otužuju ya šverc kokaina
5. SAD u aprilu 1988 šalju vojni kontingent radi zaštite Panamskog kanala
6. Predsednik SAD u aprilu 1989 uvodi ekonomske sankcije Panami
7. U maju 1989. u Panamu stiže 2.000 američkih vojnika
8. Grupa oficira Vojske Paname uz podršku SAD oktobra 1989. pokušava vojni udar protiv Norijege. Puč propao.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
