"Najbombardovanija nacija na svetu" je neželjena titula prikađena indijanskom plemenu Šošoni i nešto što je imalo poražavajuće posledice po ovu zajednicu.
"Okupirali su nam zemlju, ukrali mogućnosti i sada očekuju da zbog toga umremo. I dalje pokušavamo da shvatimo šta nam se dogodilo i nađemo način da to zaustavimo, ispravimo i sprečimo da se još nekome dogodi", rekao je Raša tudeju Ijan Zabarte.
Dok opisuje sumornu sudbinu svog naroda i sva zla koja su Indijancima nanele vlasti u Vašingtonu, Zabarteov (57) glas podrhtava od besa. On je predvodnik kampanje Šošonija čiji je cilj da svetu otkrije "etničko čišćenje" njegovog plemena.
Zemlja Šošona prostire se od Doline smrti u pustinji Mohave u istočnoj Kaliforniji do Jeloustona u Vajomingu. Međutim, 1951. godine SAD su počele da testiraju nuklearno oružje na zapadnoj teritoriji Šošona, u Nevadi. Kao rezultat toga, Šošoni sada mogu da se "pohvale" da su nacija koju su najviše puta bombardovali nuklearnim oružjem na svetu.
Tokom 40 godina, u ovom delu Šošoni zemlje je izvedeno 928 testova - oko 100 u vazduhu i više od 800 ispod zemlje. Rezultat toga je 620 kilotona nuklearnih čestica u vazduhu. Poređenja radi, posle bombardovanja Hirošime 1945. godine, u vazduhu se našlo 13 kilotona "otpada".
Zabarte, koji živi u Las Vegasu ali vodi zdravstvenu ustanovu u Dolini smrti je zbog toga besan i tužan zbog nepravdi koje njegov narod trpi, ali u njemu, navodi RT, nema ni trunke samosažaljenja.
Šošoni su potpisali Sporazum u Rubi veliju 1863. godine na osnovu kog su neka prava predata vladi SAD. Oni, međutim, nisu pristali da im daju svoju zemlju. "Ne bismo nikad potpisali sporazum koji bi rezultirao našim uništenjem", rekao je Zabarte Raša tudeju.
Starosedeoci tvrde da su nuklearna testiranja odgovorna za smrt hiljada ljudi, mahom od raka i drugih bolesti.
Zabarteov deda razvio je autoimunu bolest zbog koje mu se koža bukvalno "sljuštila" i kasnije je umro od srčanog udara. Kaže da mnogo njegovih rođaka ima pejsmejkere koji su im ugrađeni dok su bili vrlo mladi. A blizanci njegove rođake umrli su kada su imali 11 godina.
"Moja porodica ima visoku stopu raka tiroidne žlezde, ali mi nemamo kapacitete da sve pratimo. Sjedinjene Države ne žele da sprovedu studiju i utvrde posledice njihovih testova po zdravlje stanovnika. To bi bilo kao kada bi nacistička Nemačka testirala posledice svojih testova nad Jevrejima. Mi to moramo sami i potrebna nam je pomoć", rekao je on.
Šošoni nemaju medicinsku opremu niti kompjuterizovanu bazu podataka kako bi pratili svoj narod. Zbog toga ne postoje podaci o smrtima pod sumnjivim okolnostima. Uz to, Šošoni su tradicionalno ponosan narod koji voli da govori o svojim zdravstvenim problemima.
Iako su vlasti 1962. godine prebacile nuklearne testove ispod zemlje, ni to nije bilo dovoljno da spreči posledice testova. "Ventilacija je radila i ne znamo kakve su posledice", rekao je on.
Zabarte priča o incidentu Majti oak, propalom testu u kome je 1986. godine uništena oprema vredna 32 miliona dolara. Testiranje se dogodilo u aprilu, nekoliko nedelja pre Černobilja i eksperti tvrde da je američka vlada "proluftirala" podzemno postrojenje i u etar pustila ogroman procenat radijacije, koristeći sovjetsku katastrofu kao pokriće.
Sjedinjene Države, naravno, nisu jedina zemlja koja sprovodi nuklearne testove. Velika Britanija je takođe koristila zapadnu teritoriju Šošona za testiranje, Francuska je koristila lokacije u Alžiru i Južnom Pacifiku za svoja testiranja, a Sovjetski Savez je do 1989. nuklearne testove organizovao u Kazahstanu. Ali, i dan danas se na teritoriji Šošona sprovode neke tajne aktivnosti. Indijanci su uspeli da uspore izgradnju postrojenja za nuklearni otpad na planini Juka, koje je planirano 1987. i čiju izgradnju je odobrila Obamina administracija, ali ne i da ga potpuno zaustave.
Zabarte kaže da je studija Ministarstva energetike za taj projekat pokazatelj "kulturne trijaže" na osnovu koje je jedna etnička grupa primorana da bira između podjednako važnih kulturnih resursa koje treba da prepusti za izgradnju državnog projekta.
"Američka vlada namermo želi da uništi način života mog naroda, moje porodice, naše vlasništvo, našu svetu zemlju. Sjedinjene Države su razvile sistematski proces entičkog čišćenja nas sa zemlje kako bi pokupili sav profit i podelili ga drugim Amerikancima", tvrdi Zabarte.
Dobar pokazatelj toga, za njega, je Zakon o divljim konjima iz 1971. godine kada su političari iz Vašingtona "definisali naše indijanske konje kao divlje i okomili se na naše rančere koji imaju garantovano pravo kao lovci i stočari na osnovu sporazuma o držanju stoke. Američka kancelarija za zemljište ocenila je da naši konji, naša stoka uništavaju zemlju. Istu zemlju koja je uništena nuklearnim testiranjem američke vlade".
Zabarte kaže da su Šošoni ostavljeni bez ikakvih izvora prihoda i ekonomije. "U mom rezervatu nema ničega" kaže Zabarte koji potiče iz oblasti Kavič, koja se nalazi unutar Oblasti 51. "Ukrali su im konje, sredstvo za život. Nema posla, nema prilika. Sjedinjene Države su nam ukrale ekonomiju, mogućnost lova i ribolova... Mi smo uljezi na sopstvenoj zemlji", rekao je on.
Rezervat je samo delić zemlje Šošona. Otatak koristi američka vlada i narod, ponekad nesvesni na čijoj zemlji žive i rade. Ljudi kupuju kuće i žive na zemlji Šošona ali sav porez od ekonomskih aktivnosti sa te zemlje odlazi u kasu SAD. Šošoni ne dobijaju ni centa.
"Sjedinjene Države ne mogu da dokažu vlasništvo ali su došli na našu zemlju i državi Nevada plaćaju porez i država Nevada uzima taj novac i deli ga svakoj lokalnoj vlasti osim Šošonima. Nama ne ostaje nista", rekao je Tabarte.
Uprkos svemu, kaže da oseća potrebu da upozori sve koji prolaze (ili žive na teritoriji) Šošoni nacije na potencijalnu opasnost. "Moj deda mi je uvek govorio da ne šutiram zemlju zbog radijacije. Stalo mi je do ovih ljudi zbog onog sporazuma o miru i prijateljstvu i osećam obavezu da pomognem svakom ko prolazi. I gledam ih kako svojim ofroud vozilima dižu prašinu i vrlo verovatno se zaražavaju.Na njihovim krovovima ima plutonijuma", rekao je on.
Zabarte kaže da je svest od ključne važnosti. Što više ljudi sazna istoriju zemlje, veće su šanse da dođe do neke akcije koja će uroditi plodom. A to bi moglo da znači i medicinsku pomoć ali i funkcionalnu ekonomiju za nove naraštaje, koja bi bila u skladu sa njihovom tradicijom.
"Mladi moraju da nauće da ih ne čeka bezbedno mesto za život. Imamo ove male rezervate, kolonije koje su stvorile Sjedinjene Države. Oni postoje samo dokle ih SAD finansiraju. Nemamo načina da preživimo na našoj zemlji", rekao je on.
Ali, Zabarte odbija da se preda. "Imam svoj ponos i moja porodica ga ima i za to se borim. Ovi šupci to ne mogu da mi oduzmu".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
