Osoblje, navodno, radi pod nišanom i radilo je noćnu smenu kada je Rusija zauzela mesto katastrofe 1986. prvog dana invazije.
Neimenovana inženjerka iz Černobilja rekla je za AFP da su zaposleni "duboko zabrinuti da će biti na prvoj liniji fronta ako se dogodi nesreća“, nakon što je nuklearka više puta ostajal bez struje.
Bazen u kome se skladišti istrošeno gorivo je "za 40 odsto prepunjen“, dodala je ona, a "rezervni bazeni koji treba da budu prazni se takođe punje drugim istrošenim gorivom".
"Ova situacija je u suprotnosti sa međunarodnim propisima o nuklearnoj bezbednosti“, rekla je inženjerka.
Rođaci i kolege kažu da zaposleni nisu mogli da se vrate u svoje domove u obližnjem Slavutiču, gradu izgrađenom za smeštaj radnika u Černobilju nakon katastrofe.
Proteklog vikenda je u gradu održan protest protiv njihovog tretmana i potencijalnih bezbednosnih rizika.
"Naši momci nisu samo taoci već zatvorenici u ruskom koncentracionom logoru“, rekla je jedna žena na protestu lokalnoj televiziji. "Fizički i moralno su iscrpljeni“, rekla je supruga jednog tehničara, koji kao i drugi u elektrani može da komunicira sa spoljnim svetom samo preko telefona.
"Oni misle da niko ne brine o njima, ni ruska ni ukrajinska vlada“, rekla je ona i dodala da dobijaju samo dva mala obroka dnevno. "Mogu da se istuširaju, ali bez sapuna, bez šampona, ne mogu da operu zube. Ne mogu da se presvuku ili operu. Nema snabdevanja lekovima. Spavaju na podu, na nekim stolovima ili na stolicama".
Oko 100 drugih ljudi, uključujući osoblje obezbeđenja, takođe je zatvoreno u elektrani.
Nejasno je zašto su ruski vojnici zauzeli Černobilj, gde se uništeni reaktor drži pod pomnim nadzorom unutar betonskog i olovnog sarkofaga, a tri druga reaktora se stavljaju iz pogona.
Ova lokacija je 2017. godine bila jedna od nekoliko ukrajinskih meta pogođenih masivnim sajber-napadom za koji se smatra da je potekao iz Rusije, koji je nakratko isključio sistem za praćenje radijacije.
Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi rekao je u utorak da su černobiljski tehničari i čuvari bili primorani da rade "pod ogromnim stresom bez neophodnog odmora".
Da bi se zaštitilo od radioaktivnih rizika, "operativno osoblje mora biti u stanju da ispuni svoje bezbednosne i bezbednosne dužnosti i da ima kapacitet da donosi odluke bez nepotrebnog pritiska“, upozorio je on.
Ruske snage su takođe granatirale i zauzele atomsku elektranu Zaporožje, najveću evropsku nuklearku, 4. marta, što je izazvalo požar koji je u Evropi podigao uzbunu zbog moguće nuklearne katastrofe.
Moskva negira da je izazvala požar koji je bio u pomoćnim prostorijama, a ne blizu reaktora, a ubrzo potom oglasili su se eksperti koji su rekli da opasnosti od radijacije nema.
Ukrajinska državna služba za hitne situacije saopštila da je zračenje u elektrani "u granicama normale", kao i da je požar izbio u zgradi za obuku koja se nalazi pored elektrane.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je takođe saopštila da nema promena u nivoima radijacije i da požar nije uticao na osnovnu opremu postrojenja. SAD su takođe objavile su kako nisu zabeležile nikakve naznake povišenog nivoa radijacije u elektrani.
Karin Erviju, zamenica generalnog direktora francuskog IRSN-a za nuklearnu bezbednost kaže da "ne postoji rizik od eksplozije na lokaciji".
"Za razliku od nuklearnih elektrana koje su u funkciji, kontinuirani gubitak snabdevanja električnom energijom na lokaciji neće izazvati nesreću“, rekla je ona.
Ali rizici od rata ostaju, a rođak jednog tehničara kaže da je Rusija efektivno izgradila "vojnu bazu“ u Černobilju, zajedno sa sistemima za lansiranje projektila.
"Sa vojne tačke gledišta, strategija je briljantna, ali je za čovečanstvo apsolutno suluda – niko neće ispaliti projektil na Černobilj da bi uništio“ ruske snage, rekao je rođak, koji je i sam nekada radio u elektrani.
On je rekao da su šanse za katastrofu velike, ne samo zbog navodnih kršenja bezbednosti od strane ukrajinskih vlasti – koje je, kako tvrdi, video iz prve ruke – već i zato što vojnici koji čuvaju zaposlene "ne znaju šta se dešava“.
"U nuklearnoj bezbednosti uvek pokušavate da predvidite najgori scenario i pokušavate da ga izbegnete. Upravo sada to pokušavaju da sakriju, kao što je to činio SSSR 1986. godine“, rekao je rođak.
Ukrajinskim nuklearnim elektranama u Černobilju i Zaporožju, koje su sada pod kontrolom ruskih snaga, upravlja njihovo ukrajinsko osoblje, saopštila je ranije ruska agencija za atomsku energiju Rosatom posle upozorenja Ukrajine da svetu preti "katastrofa".
U saopštenju Rosatoma se navodi da se uz pomoć ruskih stručnjaka obnavlja eksterno snabdevanje električnom energijom ugašene elektrane u Černobilju, mestu najveće nuklearne nesreće na svetu 1986. godine.
Takođe je rečeno da se aktivnosti na obezbeđivanju bezbednosti u postrojenjima sprovode u koordinaciji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA).
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
