Istraživači sa Univerziteta Sauthempton otkrili su da se vode u priobalnim regionima mešaju tokom mrešćenja inćuna, što pomaže u cirkulaciji hranljivih materija i kiseonika.
Prema istraživačima, proces je ključan za održavanje rada ekosistema okeana i održavanje života. "Mešanje" okeana je ključno kako bi se obezbedilo premeštanje toplote, kiseonika, hranljivih materija i zagađivača između različitih slojeva.
Dok su prethodne studije pokazale kako vetrovi i plime pokreću većinu ovog mešanja, do sada se malo znalo o doprinosu životinja.
U novoj studiji, tim je pratio turbulencije vode u Rio de Pontevedra, zalivu na severozapadnoj obali Iberijskog poluostrva, tokom 15 dana.
Koristeći instrument nazvan mikrostrukturni profajler, tim je bio u mogućnosti da prati male varijacije brzine i temperature struja. Njihova analiza je otkrila da su se uprkos mirnom vremenu tokom 15 dana, turbulencije u vodi povećavale svake noći kako se riba skupljala u zalivu.
Uzorci prikupljeni ribarskim mrežama otkrili su ogroman broj nedavno iznedrenih jaja evropskog inćuna. To ukazuje da je mahnito ponašanje inćuna tokom mrešćenja bilo odgovorno za povećanu turbulenciju vode.
Glasan seks korvina
Svakog proleća stotine hiljada korvina riba skupljaju se u delti reke Kolorado u najsevernijem delu meksičkog Kalifornijskog zaliva kako bi učestvovale u reproduktivnim orgijama.
Svaka korvina proizvodi zvuk koji podseća na "stvarno glasan mitraljez“. Zajedno, ove orgije stvaraju zaglušujući zvuk, koji istraživači upoređuju sa "publikom koja navija na stadionu“.
Naučnici su upozorili da bi buka mogla biti dovoljno glasna da zagluši druge morske životinje, uključujući delfine.
"Verujemo da je biološko mešanje bilo intenzivno u našim zapažanjima jer je zaliv veoma slojevit – temperatura i druga svojstva značajno variraju na različitim dubinama. Prethodne studije su sugerisale da biološka turbulencija izaziva minimalno mešanje jer su kružni pokreti vode koje ribe stvaraju dok plivaju premali. Ovo je svakako tačno na otvorenom okeanu, gde se promene temperature dešavaju preko desetina metara. Međutim, pokazali smo da bliže kopnu, gde se slojevi menjaju na mnogo kraćoj udaljenosti, inćuni mogu da ih mešaju zajedno“, rekao je vođa studije, dr Bieito Fernandez Kastro.
Istraživači veruju da, iako biološko mešanje možda nije toliko važno na otvorenom okeanu, ono igra ključnu ulogu u održavanju ekosistema u priobalnim regionima.
"Otkriće kako su se naši inćuni mešali bilo je potpuno slučajno. Planirali smo da proučavamo kako turbulencija utiče na morski život i na kraju smo prvi put pokazali da morski život može da utiče na turbulenciju okeana, što zauzvrat utiče na morski život", dodao je dr Fernandez Kastro.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
